Koliko dete gubi na kilaži nakon rođenja?
U mnogim porodilištima širom sveta, u prvim danima nakon rođenja deteta, često se koristi jedna mera, tj vrednost, koja navodno pokazuje da li je dojenje u prvim danima dobro krenulo ili ne, a to je praćenje gubitka na težini kod deteta.
Smatra se da sve dok dete gubi manje od 10% u odnosu na svoju težinu sa rođenja, nije potrebno da se dodaje adaptirano mleko već se dete prati uz redovne podoje.
Istina je da ta mera ne pokazuje baš najpreciznije realno stanje. Često se dešava da je baš ta računica krivac za nepotrebno davanje dodatne hrane, i to nažalost prečesto flašicom. Ono što tada predstavlja mnogo veći problem je nedostatak podrške da se dojenje uspostavi. Nije problem ni nedostatak mleka, ni kašnjenje nadolaska mleka već nedostatak osnovne podrške da se dojenje započne i uspostavi onako kako treba.
[wp_ad_camp_1]
Šta predstavlja u stvari tu podršku? Šta je to što bi trebalo da se radi kako bi se smanjio pad na težini, a dojenje funkcionisalo kako treba? Da li je to izvodljivo u porodilištima ili ne?
- Stavljanje bebe na mamu radi ostvarivanja kontakta koža na kožu nakon rođenja deteta
- Prvi podoj u okviru prvog sata nakon rođenja
- Boravak bebe i mame (ako se oboje osećaju dobro)
- Pomaganje da se uspostave redovni podoji
- Ne nuditi dohranu, ne davati dohranu
- Ako je potrebno da se detetu dodaje onda neka to bude na prvom mestu izdojeno mleko, pa dohrana ako ga nema to nikako ne flašicom već špric ili kdrugi alternativni metodi
Evo i nekoliko objašnjenja (dr Jack Newman):
- Veliki broj žena u porodilištu za vreme porođaja dobijaju intravenski infuziju. Deo tečnosti iz infuzije dolazi I do bebe koja još nije rođena tako da se dete rađa “prehidrirano” tj sa viškom tečnosti u svom telu što povećava njihovu težinu na rođenju. Nakon rođenja dete uriniranjem izbacuje ovaj višak tečnosti I vraća se na normalu. Znači beba ne gubi “pravu težinu” tako da nije realno da se gleda samo na bebinu težinu radi uspostavljanja dijagnoze da dojenje ne ide kako treba I da je detetu potrebna dohrana.
- Ne mere sve vage jednako dobro. Bili smo u prilici da vidimo vage koje pokazuju razliku od 400gr pri merenju iste bebe koja je merena u razmaku od nekoliko minuta. Većina vaga nije toliko neprecizna ali smo takođe bili u prilici da vidimo dve vage istog proizvođača koje su pokazale razliku, pri merenju istog deteta, od 85gr I to se najverovatnije često dešava. 85 grama na težinu od 3 kg je skoro 3% težine tako da se eto može desiti da dete samo zbog vage “izgubi” 3% svoje težine. Značajno je I to da se dete pri prvom merenju vaga u sali za porođaje a sledeće merenje je na drugoj vagi na odelenju.
- Greške pri čitanju sa vage se takođe dešavaju često. Bili smo svedoci kada je bebi na rođenju upisana težina od 2.58 kg (5lb 11oz) a pet sati kasnije 3.1 kg (6lb 13oz). Nije uobičajno da se bebe mere nakon pet sati ali nesumnjivo je da je nekome bila neobična težina deteta pa je proverio I uočena je ova greška. Ali moglo se desiti da se merenje okrene pa da je detetu na rođenju upisano 3.1 kg a narednog dana prava težina 2.58 kg što automatski znači gubitak na težini od čak 17%.
- Naravno postoji uvek I opcija da dete ne dobija dovoljno mleka iz dojki. Kada majka za vreme porođaja ali I nakon njega dobija jako mnogo tečnosti tada se dešava da je telo otečeno, a tada nisu samo noge I ruke otečene već I bradavice I areole takođe. Posledica ove otečenosti je nemogućnost deteta da se lepo namesti na dojku tako da teže dolazi do kolostruma.
[wp_ad_camp_1]
Ono što bebi treba je ne automatski davanje dohrane već pre toga kao prvo I osnovno bebi je potrebna pomoć da se pravilno postavi na dojku. Da bi se to odradilo kako treba potrebna je pomoć svih: bolničkog osoblja, babica, sestara… a jedna od tih pomoći je o omekšavanje bradavica I areole kontra pritiskom na areolu ka dubini dojke kako bi se smanjila otečenost tkiva a sve sa ciljem da beba što pravilnije obuhvati dojku ustima I dođe do mleka.
O prepunjenosti i tehnici smanjivanja otoka areole pričitajte ovde: Praktični saveti: Šta da radim dojke su mi prepune mleka?
Nažalost prva reakcija u najvećem broju porodilišta je davanje adaptiranog mleka odnosno flašice sa formulom, a to definitivno ne pomaže detetu da popravi sisanje.
Autor: dr Jack Newman
prevela i prilagodila: Tereza Miljković
vr. savetnica za dojenje
urednica sajta www.superbeba.com
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija