Ukoliko je vaše dete osetljivo na mlečne proizvode male su šanse da se radi o intoleranciji laktoze, iako ćete to čuti od mnogih.
Postoje tri tipa intolerancije laktoze:
- Primarna intolerancija laktoze
- Urođena intolerancija laktoze
- Sekundarna intolerancija laktoze
Primarna intolerancija (takođe poznata pod nazivom razvojna intolerancija ili kao kasna intolerancija odnosno intolerancija u odraslom dobu) je relativno česta pojava kod odraslih osoba (i češće prisutna u određenim nacijama u odnosu na druge). Ona je prouzrokovana sporim padom u proizvodnji laktaze, enzima koji služi u ljudskom telu za razbijanje/raspadanje laktoze (mlečnog šećera). Ovo se dešava postepeno, kroz duži niz godina i nikada se ne javlja pre uzrasta između druge i pete godine, a češće tek u odraslom dobu. Većina odraslih koji imaju ovaj problem imaju baš ovaj tip intolerancije na laktozu koja NIJE povezana sa intolerancijom na laktozu koja se pominje kod beba.
Urođena intolerancija laktoze i slični urođeni poremećaji
- Urođena intolerancija laktoze je jako retka i radi se o naslednom poremećaju mnogo pre nego o alergiji. Ovaj poremećaj se najčešće uoči već u prvim danima nakon rođenja bebe i karakteriše ga jaka dijareja (proliv), povraćanje, dehidratacija i nemogućnost napredovanja. Prerasta se najčešće nakon uzrasta od 6 meseci.
- Sličan, manje ozbiljan oblik, metaboličkog poremećaja je urođen nedostatak laktaze. Ovaj poremećaj, vidljiv u roku od 10 dana od rođenja, nastaje kada je aktivnost laktaze (potrebna za probavu laktoze) u tankom crijevu niska ili odsutna pri rođenju, a karakterističan je po dijareji i slaboj absorbciji hrane. Takođe je jako retdak poremećaj.
- Galaktosemija je još jedan redak poremećaj, koji nastaje kada enzim jetre GALT, koji je potreban telu da razbije galaktoze, nedostaje delom ili u potpunosti. Iako ovaj nedostatak nema mnogo veze sa laktozom, bebe koje imaju teži oblik galaktosemije, neće biti u stanju da tolerišu ni najmanju količinu laktoze jer se laktoza dobija od dve vrste šećera galaktoze i glukoze. Simptome klasičnog tipa galktosemije (gde GALT u potpunosti ne postoji) karakteriše povraćanje, dijareja, žutica i nedostatak napredovanja u prvim danima. Duarte galaktosemija, podvrsta klasične galaktosemije, je manje ozbiljna i dete može da bude delimično dojeno.
- Neke prevremeno rođene bebe imaju privremen oblik intolerancije na laktozu (razvojni tip intolerancije) jer njihovo telo još uvek ne stvara laktazu. Prolaznog je tipa i bebe je prerastu, čak se ovaj proces može i ubrzati unošenjem laktoze. Jedna od mogućnosti je dodavanje laktoze u bebinu ishranu (umesto nutritivno neadekvatnog prelaska na formule bez laktoze).
Sekundarna intolerancija laktoze (poznata i kao stečena intolerancija) može da se javi u bilo kom uzrastu, prouzrokovana oštećenjem sluznice creva zbog infekcije, alergije ili zapaljenskog procesa koji smanjuju aktivnost laktaze. Uzroci sekundarne intolerancije laktoze uključuju gastroenteritis, netoleranciju određenih namirnica ili alergiju, celijakliju (gluten intolerancija) i operacija creva. Kako je napisala Joy Anderson, IBCLC (u Lactose intolerance and the breastfed baby):
“Sve što oštećuje sluznicu creva, čak i u maloj količini, može da bude uzročnik sekundarne intolerancije na laktozu. Enzim laktaza se proizvodi na samim vrhovima malih “treplji” koje se nalaze na sluznici tankog creva, i bilo šta što oštećuje sluznicu creva može da uništi ove osetljive vrhove i samim tim smanji proizvodnju enzima.
“…Sekundarna intolerancija laktoze je privremeno stanje sve dok je moguće da se naneta šteta popravi. Kada se uzrok oštećenja ukloni, na primer isključivanjem iz ishrane namirnice na koju je beba alergična, beba će se oporaviti čak i ako se hrani majčinim mlekom.”
Takođe intolerancija na proteine kravljeg mleka i intolerancija laktoze NISU ista stvar, često se mogu javiti u isto vreme jer alergijska reakcija na namirnicu može prouzrokovati sekundarnu intoleranciju laktoze.
Još jedna stvar je moguća uz intoleranciju laktoze, a to je da beba može da pokaže intoleranciju zbog preterane količine laktoze, koju je prouzrokovala velika količina mleka kod majke, poznata pod imenom disbalans prednjeg i zadnjeg mleka.
Preopterećenje laktozom može da se desi kada majka ima previše mleka (najčešće izazvano praktikovanjem loših saveta o što boljem pražnjenju dojke nakon svakog podoja). Mleko koje beba dobija na početku podoja (prednje mleko) je bogatije laktozom i sa manjim nivoom masti u odnosu na mleko koje beba dobija kasnije za vreme podoja (zadnje mleko). Od Diana West, IBCLC (u LLL’s Is my baby’s fussiness caused by the lactose in my milk?):
Kada beba započinje podoj prvo što dobija je manje masno prednje mleko, koje utoli bebinu žeđ. Bebino sisanje pokreće refleks izlaska mleka koji gura mleko van zajedno sa masnim ćelijama iz dubine dojke. Ovo mleko bogato masnoćama se meša sa prednjim mlekom bogatim laktozom tako da beba dobija savršenu hranu, sa masnoćama za rast i energijom iz laktoze potrebnom za razvoj mozga.
Ali kada je količina mleka preterana beba može da napuni stomačić unošenjem samo prednjeg mleka i dolazi do problema zbog velike količine laktoze koja nije u balansu sa masnoćama iz mleka. Ova pojava je poznata kao disbalans prednjeg i zadnjeg mleka…
Iako bebe nisu po prirodi netolerantne na laktozu velika količina laktoze može da iziritira bebin digestivni sistem. Kada ne postoji dovoljna količina laktaze da utiče na laktozu tada zbog viška laktoze dolazi do povećanja gasova u crevima i neprijatnosti, čestih zelenih, vodenih penušavih stolica. Vremenom velika količina nesvarene laktoze može da iritira sluznicu creva do te mere da beba postaje jako osetljiva. Povremeno se mogu javiti tragovi krvi u bebinoj stolici koja može biti uzrok pogrešno date dijagnoze alergije. Neki pedijatri će dati pogrešnu dijagnozu intolerancije laktoze ukoliko se u bebinoj stolici nalazi nesvaren šećer.
Autor: Kelly Bonyata, BS, IBCLC
IZVOR
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
