Otvaram jedan od pristiglih mailova… Njeno dete je staro svega devet dana. Stidljivo počinje svoju priču: “Izgubila je na težini i patronažna je rekla da moram da dajem adaptirano. Šta da radim? Pomozite!”
Ovo sam pročitala do sada mnogo puta… Nema tu mesta žurbi, oštrim rečima, mada mi se nažalost nekada i omaknu, ali nikada nisu upućene majci kojanse javila već onima koji su trebali da joj budu od pomoći, a nisu. Nije prijatno kada posle toliko godina rada, edukacija, podrške i dalje vidite da se promene uvode brzinom puža. Jednostavno rečeno jako je malo pravih reči podrške od onih kojima je to posao. Majke najčešće odlaze na porođaj sa malo informacija o dojenju ili sa pogrešnim savetima, a izlaze iz podilišta bez naučene osnove koja obuhvata pravilno postavljanje bebe na dojku.
Kako ostati miran na neosetljivost onih koji bi trebali da pomažu majkama… Da se vratim na majku i njen mail… Kaže: “Ja želim da dojim.” Jako mi je drago kada u mailovima vidim ovu rečenicu jer bez nje sve što bi ja napisala ne bi imalo smisla. Majka koja želi da doji već je učinila ono najvažnije, donela odluku. Sada je vreme da nastavim sa čitanjem…
Ono što je jako važno kada se radi o prepisci, koja se jako mnogo razlikuje od konkretne priče oči u oči ili telefonski, je da imam pred sobom što kompletniju sliku, što više važnih detalja. Baš zato i tražim od majki da mi pošalju precizne osnovne podatke koje možete videti ovde: Kako da postavim pitanje o dojenju? – obavezno pročitati
Kada u mailu imam sve potrebno tada mogu da sklopim sliku i da iz ponuđenog izvučem suštinu. Tu suštinu oblikujem u odgovor. Kada je situacija jasna tada su i odgovori kratki i jasni ali dešava se da i pored traženih odgovora situacija bude zamagljena, da je moguće ponuditi više odgovora pa je na majci da čitanjem tekstova na koje je uputim pronađe sebe, da mi kaže da li se negde pronalazi u njima, da li je se nešto ne odnosi na njenu situaciju… Na taj način, kada dobijem od nje povratnu informaciju, mnogo lakše dolazim do što boljeg saveta koji će joj biti od pomoći.
Dešava se često da dobijem pitanje koje majci deluje jednostavno ali koje sa mog stanovišta nije nešto što može tek tako da se odgovori. Nije isto ako se pitanje odnosi na to da li je dozvoljeno da se bavi fizičkim aktivnostima poput pilatesa, joge, posete teretani islično ili ako kaže da ima bebu staru X meseci koja odbija dojku. To su potpuno različite teme. Prva ima jako jednostavan odgovor, da vežbanje je zdravo za majku i neće smetati bebi. Tada imam lak zadatak, pošaljem svoj tekst i majci je sve jasno nakon čitanja: Ishrana i dojenje, dijeta i vežbanje Drugi problem… iako je pitanje jednostavno odgovor može biti jako kompleksan i potrebno je da se radi zajedno duže vreme na otkrivanju konkretnog uzroka i vraćanju na dojenje, a da se ni u jednom jedinom trenutlku ne ugrozi beba. Beba mora dobijati dovoljno hrane a da se u isto vreme radi na prihvatanju dojke i vraćanju na dojenje bez dohrane. Nekada je taj proces lakši, nekada je težak i dugotrajan, ali se isplati.
Postani član Centra za podršku dojenju – Moja podrška dojenju
Rad sa majkama je jako odgovoran. Osoba koja radi sa njima ne sme da napravi grešku, zdravlje i napredak deteta su na prvom mestu. Tu ne sme biti grešaka. Kako bi sve teklo u što boljem smeru izuzetno je važna komunikacija, a ona podrazumeva dijalog. Dijalog između majke koja se javila i mene kao njene savetnice. Nema viška informacija, svaka informacija je bitna. Bez dijaloga lako se ulazi u sivu oblast pretpostavki, a to se ne sme raditi. Zato insistiram da majke pitaju sve što im nije jasno nakon čitanja mog saveta, da kažu sve što ima veze sa bebom.
[wp_ad_camp_1]
Teme koje se provlače su mnogobrojne od toga da li dete dovoljno napreduje, da li redovno piški, da li mamu nešto boli ili ne, da li ima podršku okoline, kako se oseća, da li se dovoljno odmara, koliko je uopšte moguće… Razgovaramo o tome šta je normalno, šta je neobično… a kada se desi da bilo šta nije baš jasno i da je majka i dalje zabrinuta tada je vreme za savet da dete pregleda pedijatar. Ne zato što nešto sigurno nije u redu već baš zato da se direktnim kontaktom otklone sumnje i proveri da li je sa zdravstvene strane sve kako se i očekuje. Mnogo je lakše smiriti majku kada zna da je dete zdravo, tada će lakše prihvatiti predloge koje dajem.
Jako sam ponosna kada dobijem povratnu informaciju da je dete napredovalo, da se upala smirila, da je beba počela duže da spava, da su prevazđeni neki od skokova u razvoju, da je beba napokon kakila… O nema veće sreće nego kada posle više dana isključivo dojena beba kaki. To samo majke znaju.
Pre mnogo godina kada sam i sama bila dojilja po prvi put nikoga nije bilo da me posavetuje. Bilo je jako teško.
|
Moja uloga je da pružam podršku ženi koja doji i da poštujem odluku žene koja to ne želi. |
Savetovanjem se bavim jako dugo ali i dan danas učim jer nisu sve žene iste, ne muče ih baš jednaki problem.
Bila sam u prilici da razgovaram sa:
- majkama koje nisu u stanju da doje zbog fizičke sprečenosti,
- da budem u kontaktu sa majkama koje doje uz pomoć sistema za relaktaciju,
- sa ženama sa policističnim jajnicima,
- sa onima koje su ne u hiperlaktaciji već u tolikom problem da nisu smele da spavaju od preterane količine mleka koju su izazvale slušajući pogrešne savete,
- sa roditeljima koji su previše zabrinuti čak preopterećeni svakom sitnicom,
- sa roditeljima bebe koja ima refluks,
- sa jako zahtevnim bebama,
- sa bebama koje maltene ne spavaju već samo žele da sisaju,
- sa majkama čija deca su “priključena” na dojku kao na infuziju,
- sa majkama prevremeno rođenih beba,
- sa majkama blizanaca, trojki…
- sa ženama koje muku muče sa mastitisom, apscesom, ispucalim bradavicama, uvučenim bradavicama,
- sa majkama sa postnatalnom depresijom,
- sa majkama koje boluju od raznih hroničnih oboljenja,
- sa bebama koje su pod terapijama,
- sa bebama ili majkama koje prolaze kroz operativne zahvate, koje su hospilatizovane…
- nažalost i sa majkama mrtvorođenih beba i beba koje su preminule par dana nakon rođenja u porodilištu…
Ono što radim svakodnevno zahteva jako mnogo psihičke snage, motivacije, veliko znanje, ogromno iskustvo, mnogo empatije. Nepokolebiva vera u telo žene da može da doji svoje dete je ono što mora biti prisutno ali nikada kao nametnuto već kao nešto što i sama žena mora da shvati i prihvati jer onog momenta kada se opusti i prihvati savet tada počinje pravo dojenje. Nekada sva ta snaga i želja nisu dovoljno, nekada telo jednostavno ne može da izdrži i ne samo telo, nekada emocije, psiha, strah, utiču na odluku da se prestane.
Baš na tome i radim na pružanju snage ženi da prihvati dojenje kao ono što jeste, prirodno ali da budem tu i u teškim momentima kada se sa dojenjem prestaje.
[wp_ad_camp_1]
Desi se naravno da majka poklekne i da kaže da ne može više. I to je deo mog posla da je podržim u njenoj odluci i da joj pomognem da zaustavi laktaciju. Da se dojenje završi sa što manje stresa. Nisu neophodni lekovi, tablete, inekcije… Potrebna je osoba koja će majci pomoći da sve odradi prirodno, postepeno i što jednostavnije, a pre svega da se oseća psihički stabilnom, da ne vidi u sebi neuspešnu majku jer je donela odluku da ne želi više da doji.
Žao mi je što je podrška dojenju na jako niskom nivou. Žao mi je što je prema UNICEF-u, u okviru MICS 2015 svega 13% isključivo dojenih beba do 6. meseca. Žao mi je što više od polovine majki smatra da nije u stanju dojiti svoju decu već ih hrane mešovito dojenje i adaptirano maltene od samog rođenja…
Ali najteže mi je kada vidim da se osobe koje kao ja žele pomoći nazivaju ružnim imenima, sektašima, osobama kojima je dojenje merilo majčinstva. To me pogađa i rastužuje. Da, sigurna sam da ima i onih koje su ekstremne, da sigurna sam da ima i onih koje nemaju dovoljno takta, nemaju dovoljno smirenosti ili znanja pa vrše jak pritisak. Pa ne može svako da radi ovaj posao.
Kada dojenje “zaškripi”, kada ne ide sve “kao po loju” najlakše je okriviti majku da nema dovoljno dobro mleko, da nema dovoljnu količinu mleka nego joj pružiti ono što joj treba.
Ali ja želim da saslušam svaku od vas. Želim da poništim decenije mitova o dojenju, želim da imamo više dojene dece, želim da bebe sisaju isključivo bez vode, sokova, čajeva… sve dok im telo ne bude spremno za uvođenje ostale hrane.
Ne želim da gledam reklame kako je ona hrana “Najbolje za bebe” ne želim da na reklamama za adaptirano mleko vrište reklamni slogani poput obog “Napokon zadovoljni” NE!
Aktivna uloga u pružanju podrške ženama i njihovom izboru da doje ili ne za posledicu ima i etiketiranje. Ali meni ono ne smeta. Ja nastavljam da promovišem, štitim, podržavam i učim majke o dojenju. Sastavni deo celog procesa su i Radionice o dojenju
Pružite podršku ženi koja doji, a ako je nešto brine znate gde da je uputite zar ne? Postani član Centra za podršku dojenju – Moja podrška dojenju
srdačan pozdrav
Tereza Kiš
vaša savetnica za dojenje
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
