Da li ste čuli da u Beogradu možete da se porodite u kadi? U porodilištu KBC “Zvezdara”, već nekoliko godina deo porođaja (a kod nekih lekara i čitav porođaj) možete da budete u kadi, što je odličan način da se ublaže kontrakcije, trudnica opusti i sve protekne u najboljem redu. Na žalost, malo zbog neinformisanosti trudnica, malo zbog toga što osoblje ne reklamira dovoljno kadu, broj onih žena koje su imale zadovoljstvo da se porađaju na ovaj način još je mali. Prenosimo vam iskustvo mame Jelene Srećković, kojoj je porođaj u kadi, kako kaže, bio fenomenalno iskustvo.
“Moj suprug i ja smo se uvek zalagali za prirodne i neobične stvari. Kad smo saznali da sam u drugom stanju, krenuli su planovi, a sa tim i smišljanje imena deteta i gde ću se i kako porađati… Smatrala sam da u manjim porodilištima postoji više razumevanja prema porodiljama, ali takođe i da takva porodilišta nisu najbolje opremljena.
“Surfujući” po sajtovima i raznim blogovima, saznala sam da u Beogradu, u Gradskoj bolnici postoji porođaj u kadi. Suprug i ja smo se oduševili i jednoglasno odlučili da se porodim u tom porodilištu i da svom detetu priuštimo nešto lepo.
Devet meseci je polako prolazilo, a sa njima i želja da ugledamo naše malo biće i da mu zajedno poželimo dobrodošlicu na ovaj svet je rasla.
Raspitivala sam se koje analize moram da uradim pre takvog porođaja, i da li postoje neka stanja kod kojih je takav porođaj neizvodljiv. Sve sam blagovremeno pripremila od potrebne dokumentacije. Došao je i taj dan, beba je odlučila da izađe. Secam se, bio je to jedan jako topao prolećni dan, sve je mirisalo na rađanje. Bila sam spremna da napokon uradim najbolju stvar u Životu. Doveli su me do porođajnog stola, imala sam kontrakcije na dva minuta i bile su dosta bolne, a bila sam otvorena tek 4,5cm. Čekala sam da mi se i muž pridruži. Kad mi se i on pridružio, sačekali smo da mi napune kadu. Oko mene su se preplitali zvuci uplašenih trudnica koje čekaju da se porode i otkucaji srca naše bebe na aparatu, sve je bilo tako nestvarno.
Kao u đakuziju 
Kad su mi rekli da mogu da uđem u kadu i da je sve spremno, imala sam utisak kao da sam u nekom filmu i da će se sve tako lako odigrati. Prešla sam u kadu, muž i babica su mi pomogli. Kada sam legla i osetila mehuriće koji me masiraju svuda po telu, samo sam pomislila – “kako je ovo lepo”. Osetila sam se kao da sam u nekom odmaralištu, a ne na porođaju. Čak je pored mene je bio muzički stub, svirala je muzika, a babica je dodala da možemo sami da biramo muziku. Sve se jako brzo odigralo, na moju srecu ,mislila sam da će to trajati ceo dan.
U kadi sam bila čitavih 45 min, slušala muziku i ćaskala sa mužem, bilo mi je žao zena koje su pored mene zapomagale i neutešno tražile pomoć. Posle 45 min “brčkanja” osetila sam kako mi se naponi nadovezuju na kontrakcije, bilo mi je jako vruće i teško sam disala što od tople vode, što od toplote u sali, pa sam tražila da izađem iz kade i pređem na sto. Takođe sam se uplasila da nisam dovoljno otvorena a beba je htela napolje.
Kad sam prešla na sto, babica je proverila koliko sam se otvorila i rekla mi da kad osetim napon da slobodno guram. Pozvala je doktora i tad su mi skroz prestale kontrakcije, više me nije ništa ni malo bolelo. Samo sam osetila kako mi srce ubrzano lupa od sreće što ću napokon videti svoje dete i što ću dobiti najlepšu ulogu u životu. Nije prošlo mnogo, beba je već bila na mojim grudima i pomalo plakala. Plakali smo i muž i ja sa njom, bili smo presrećni. Rodila se naša mezimica…
Ovo je bilo najlepše iskustvo u mom životu, sve je prošlo dobro i bez puno straha, prosto sam uživala u svakom trenutku svog porođaja i ako nije bilo baš bezbolno, ali bilo je prijatno opustiti se i odmoriti se u toploj vodi. Obećala sam sebi da ću i sledeći put sigurno i bez razmišljanja ponovo otići u kadu da se opustim, pa ako uspem da se i porodim. Svakoj majci bih preporucila ovo divno iskustvo, umesto da se plaše, da dođu i da uživaju. Treba svaki strah ostaviti za sobom, doći i opustiti se kao da ste došle u kozmetički salon, a ne u bolnicu.”
Izvor: roditelj.org