Tekst u originalu domesticgeekgirl.com
prevod: Tereza Miljković
PS. Autorka teksta je objavila, nakon mnogo neopravdanih napada na nju od strane žena koje su pročitale tekst, da je dobar deo činjenica za tekst jednostavno prenet iz zvaničnih istraživanja koje možete pronaći ovde: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2684040/
Kako je adaptirano mleko, koje je napravljeno za hitne situacije, postalo svakodnevna hrana za bebe u Americi
Često me pitaju razne osobe – od onih koje to stvarno interesuje pa do provokatora – zašto ulažem toliko u pronalaženje mleka za svoje dete jer ne mogu sama da ga stvorim. „Zašto joj jednostavno ne daš adaptirano?“ „Da li te majke koje doje osuđuju da si loša majka ako ne daš svom detetu majčino mleko?“
Nameravala sam već duže vreme da svoje misli o adaptiranom mleku napišem u jedan tekst ali nikako da nađem vremena za to! Delom zato što je ova tema tako VELIKA! Čak štaviše dok sam ga pisala shvatila sam da ću morati da ga podelim u dva dela.
Prvi deo (ovaj tekst) će biti posvećen istoriji adaptiranog mleka. Drugi deo će biti posvećen sastavu ove dve vrste mleka i rizicima i dobrobitima isključivog hranjenja adaptirnim mlekom.
Želim da naglasim da ovom tekstu NIJE cilj da satanizuje adaptirano mleko.
Blagosloveni smo da živimo u vremenu kada deca ne umiru od loše uhranjenosti samo zato što njihove majke ne mogu da doje. Kada se radi o hitnim stanjima adaptirano mleko će biti, u nedostatku drugih opcija, bukvalno sredstvo za spasavanje života. Ali isključivo hranjenje adaptitanim mlekom, kao jedinim izvorom hranljivih sastojaka, ima i svoje ozbiljne nedostatke i, kao što se nadam da će ovaj tekst pokazati, adaptirano mleko nije NIKADA bilo namenjeno da se koristi svakodnevno osim direktno u najstrašnijim vanrednim situacijama.
Bebe imaju POTREBU za „živom“ hranom iz majčinih grudi. Majčino mleko sadrži žive ćelije, hormone, aktivne enzime, antitela i najmanje 400 drugih jedinstvenih sastojaka. To je dinamična supstanca koja pri svakom podoju obezbeđuje aktivni imunitet i zaštitu od bolesti. U poređenju sa ovom čudesnom supstancom, veštačko mleko koje se prodaje kao adaptirano mleko za decu, bukvalno spada u neštomalo više od brze hrane.
Adaptirano mleko je jedini prehrambeni proizvod za koji se ljudska vrsta ohrabruje da ga koristi više meseci iako znamo da ni jedan ljudski organizam ne može ostati zdrav i biti napredan konzumirajući ekstremno obrađenu hranu. U nastavku ovog teksta naglasiću detalje u poređenju majčino mleko prema adaptiranom mleku u nutritivnom smislu ali sada da se prvo osvrnemo na istoriju nastanka adaptiranog mleka.
[wp_ad_camp_1]
Istorijat adaptiranog mleka
Ishrana flašicom i ohrabrivanje majki da svoju decu hrane visokoobrađenom hranom od rođenja aktuelna je tek u poslednjih oko 60 godina. Majke se nisu susrele sa izborom „dojka ili flašica“ – niti su htele! – sve do skoro, istorijski rečeno.
Adaptirano mleko nije nikada trebalo da bude korišćeno u ovolikoj meri koliko se koristi danas.
- Negde oko 1800. godine i ranije – Era dojilja
Kroz istoriju ukoliko žena nije bila u mogućnosti da stvara mleko za svoje dete ili ako je umrla ostavljajući za sobom gladno siroče, za dete je obezbeđivana dojilja – to je žena koja doji tuđe dete.
Unajmljivanje dojilja je bila uobičajna praksa pre nego što su osmišljene flašica i adaptirano mleko. Korišćenje dojilja je bila praksa još u vreme 2000 pre Hrista i nastavilo je da postoji sve do 20. veka. Ukoliko se dojilja nije mogla obezbediti dete bi bilo osuđeno na ishranu mlekom drugog sisara takozvano „dry nursing”. Sve do početka 1800-tih godina nedostatak majčinog-humanog mleka je za dete bukvalno značio život ili smrt.
- 1845 do 1846 – Pronalazak gumene cucle i flašice za bebe
Dokazi ukazuju da su flašice i cucle korišćenje još u stara vremena, napravljene od grubih materijala pokušavajući da imitriraju majčinu bradavicu. Hiljadama godina pre Hrista pronađeni su ostaci posuda svih oblika i veličina. U grobovima novorođenčadi pronađeni su ostaci glinenih posuda za hranjenje sa nastavcima u obliku bradavica a koji datiraju iz vremena od 2000 godina pre Hrista na ovamo. O ovim čvrstim flašicama za hranjenje – kao i o problemima sa njihovom higijenom pisano je u Rimsko doba, Srednjem dobu i u doba Renesanse.
Ali tek je 1845 godine Elijah Pratt izmislio i patentirao Indijsku gumenu cuclu kao uspešnu i upotrebljivu zamenu. Tek sa upotrebom gumene cucle koja je simulirala podoj rešen je problem ishrane novorođenog siročeta. Tek tada dolazimo do brzog prelaska pažnje na izbor hrane koja neće kao rezultat imati tako mnogo smrtnih slučajeva.
Početkom 1846. naučnici i nutricionisti su povezali medicinske probleme i smrtnost sa ishranom mlekom drugih sisara kao prioritet i zadali sebi cilj da naprave prvo adaptirano mleko.
- 1867 do 1888 – Stvoreno je adaptirano mleko
Prvo komercijalno adaptirano mleko stvorio je 1867. Justus von Liebig, Liebig-ova Rastvorljiva Hrana za Bebe koja se proizvodila i prodavala u Londonu od strane kompanije Liebig’s Registered Concentrated Milk Company. Liebig nije osporavao očiglednu činjenicu da je majčino mleko savršena dečija hrana ali je tvrdio da je uspeo da hemijski stvori supstancu čiji je hemijski sastav bio „gotovo identičan majčinom mleku“.
Uspeh ovog proizvoda je ubrzo podstakao i konkurenciju od strane kompanija kao što su Mellin’s Infant Food, Ridge’s Food for Infants i Nestlé’s Milk. Do 1883. godine na tržištu je bilo patentirano 27 brendova hrane za decu.
Ipak ovo mleko je i dalje imalo status mleka za hitne situacije bez kojeg bi inače bebe umrle od gladi. Ova hrana ih je gojila ali je imala nedostatak dragocenih nutritivnih sastojaka poput proteina, vitamina i minerala. Kao što je izjavljeno u Bostonskom Daily Globe 11. Aprila 1880. “Dužnost svake majke, a posebno onih koji su zaduženi ovom velikom dužnošću da odhrane dete, je da istraže dobrobiti najbolje veštačke hrane sa ciljem održanja dečijeg života.”
- 1890 do 1907 – Predstavljena je formula za pravljenje kućnog adaptiranog mleka
Dok je adaptirano mleko pokazivalo drastično smanjenje smrtnosti kod dece medicinski stručnjaci su i dalje delili mišljenje da ono nije garancija uspeha za sve probleme odnosno lek za sve. I pored tvrdnji da je ono „gotovo identično majčinom mleku “ mnoga deca su i dalje umirala od neuhranjenosti, skorbuta, rahitisa i bakterijskih infekcija.
Dok su doktori bili sve više zabrinuti kvalitetom komercijalnog adaptiranog mleka i shvatali da adaptirano mleko nije dovoljno da podmiri potrebe probavnog sistema deteta, medicinske preporuke kao što je preporuka Thomasa Morgana Rotcha o „procentualnom metodu“ (objavljena 1890.) deljena je i dostigla je široku popularnost do 1907. godine. Ova kompleksna metoda preporučivala je mešanje kravljeg mleka, vode, pavlake i šećera ili meda u određenim procentima kako bi se postigao prema verovanju nutritivni balans približan majčinom mleku.
Ove „kućna adaptirana mleka“ su bila jeftinija i verovalo se da su zdravija. Ipak su i ova deca koja su hranjena adaptiranim mlekom pokazivala zdravstvene probleme koji su bili povezani sa ishranom kao što su skorbut, rahitis i bakterijske infekcije koje se nisu pojavljivale kod dojene dece.
- 1908 do 1950 – Mleko u prahu zahvata Ameriku kao uragan
U toku 1910. mleko u prahu ulazi po niskoj ceni u široku komercijalnu upotrebu. Baš nekako u tom momentu korporacije koje se bave mlekom uradile su klinička istraživanja adaptiranog mleka u prahu koja su sugerisala da deca hranjena adaptiranim mlekom u prahu napreduju „kao deca koja su na majčinom mleku“. Ovo su tvrdnje koje jednostavno nisu podržane od strane modernih istraživanja i vremenom su ukazala na veliku novcem podhranjenu laž.
Vremenom ove glasine, koje je pratila povoljna cena adaptiranog mleka u prahu i mogućnost da se u kuhinji ima frižider, strašno je uticala na porast potrošnje adaptiranog mleka u prahu u američkim domovima. Što je više žena počinjalo da se zapošljava sve više su se oslanjale na flašicu kako bi odhranile svoje dete „instant hrana za bebe“ im je zvučala kao čudotvorna hrana. Do kraja 1930-tih upotreba adaptiranog mleka u prahu u USA prevazišla je sve komercijalne formule i do 1950. više od polovine beba u USA su hranjenje adaptiranim mlekom u prahu.
- 1951 do 1970 – Komercijalna adaptirana mleka počinju agresivnu reklamnu kampanju
Krajem 1950-tih Alfred Bosworth objavio je novu formulu i koncentrovanost Similac-a (za “similar to lactation” „slično majčinom mleku“) i Mead Johnson je pustio u promet Enfamil (za “infant meal” „dečiji obrok“). Sve veća popularnost veštačkog mleka počela je da menja socijalnu klimu i pogled na dojenje kao na nešto „prljavo“ i „nečisto“.
Marketinške kampanje u toku 1959. godine snabdele su porodilišta i pedijatrijske ordinacije, u zamenu za podršku, jeftinim adaptiranim mlekom, a početkom 1960-tih komercijalna adaptirana mleka su korišćena više nego mleko u prahu koja su do 1970-tih nestala iz upotrebe.
- 1971 do 1996 – Smrtnost zbog upotrebe formule kao i povećanje oboljenja podižu znak uzbune
U ranim 1970-tim više od 75% beba u Americi hranjeno je adaptiranim mlekom, uglavnom komercijalno proizvedenim.
Kada je u industrijskim zemljama u toku 1970-tih došlo do pada nataliteta companije proizvođači adaptiranog mleka proširile su svoju kampanju na neindustrijske zemlje. Nažalost loši sanitarni uslovi doveli su do porasta smrtnosti među decom hranjenom adaptiranim mlekom spremljenim sa zagađenom vodom. Uz to žene iz takozvanog trećeg sveta korišćenjem adaptirnog mleka usled nedovoljno podoja uticale su na smanjenje prirodne laktacije, oslanjale su se na to da razblažuju adaptirano tri puta većom količinom vode kako bi im adaptirano trajalo duže. Kao rezultat svega ovoga dolazilo je do masovne smrti dece usled neuhranjenosti.
UNICEF procenjuje da dete koje se hrani adaptiranim mlekom u nehigijenskim uslovima ima 25 puta veće šanse da umre od dijareje i četiri puta veće šanse da umre od upale pluća od dojenog deteta.
Posle procenjenih oko 1.2 miliona smrtnih slučajeva u svetu prouzrokovanih korašćinjem adaptiranog mleka u zemljama trećeg sveta, organizovani su protesti od kojih je najpoznatiji bojkot Nestlea iz 1977 koji je zahtevao kraj neetičkog marketinga.
Neetičko širenje adaptiranog mleka – zamena za hitne slučajeve je pretstavljana kao „zdrav“ izbor u ishrani – rezultirala je donošenjem Međunarodnog kodeksa o reklamiranju zamena za majčino mleko. To je međunarodni okvir zdravstvene politike za promociju dojenja usvojen 1981. godine od strane Svetske zdravstvene organizacije. Kodeks je razvijen kao globalna zdravstvena politička strategija i preporučuje ograničenja u reklamiranju adaptiranih mleka kako bi osigurao da majke ne odustaju od dojenja i da se zamene koriste samokada je to zaista neophodno.
- 1997 do današnjeg vremena – Kultura dojke ili flašice
I pored napora kampanja za podizanje svesti kultura „brze hrane“ u Americi i dalje prihava široku upotrebu adaptiranog mleka.
Pored komercijalnih brendova tržištu u USA 1997. godine predstavljeni su i generički proizvodi adaptiranog mleka, PBM proizvodi. Ove privatne marke adaptiranih mleka prodaju se u velikim trgovinskim lancima poput WalMart-a, Target-a, i Walgreens-a.
Iako su zdravstvene štete od korišćenja adaptiranog mleka, na kratke i na duže staze, sve vidljiviji, vodeće zdravstvene organizacije (SZO, U.S. Centar za kontrolu bolesti i Ministarstvo zdravlja zajedno sa neprofitnim organizacijama kao što je Le Leche League) i dalje pokušavaju da kroz javne kampanje smanje njihovu upotrebu i da povećaju zastupljenost dojenja od rođenja kroz prvu godinu sve do uzrasta od dve godine starosti deteta.
U ovom trenutku izbor između dojenja ili hranjenja flašicom nalazi se u haosu između nauke i osnovnih potreba za hranom i pohlepnog marketinga kulture brze hrane. U današnje vreme svetska scena marketinga adaptiranog mleka – proizvoda koji je od svog začetka i idalje predstavlja samo hranu za hitne situacije – vrednuje se sa 11.5 milijardi dolara.
Podaci u Americi jasno pokazuju da se bebe u uticajnijim društvima i dalje razboljevaju i umiru kao posledica ranog uvođenja adaptiranog mleka koje je namenjeno za hitne situacije. Istraživanja pokazuju porast razvoja atopije, šećerne bolesti i dečije gojaznosti – jednostavno samo zbog dostupnosti ove brze hrane za bebu.
Činjenice o adaptiranom mleku u današnje vreme
– Do danas adaptirano mleko još uvek nije uspešno adaptirano. Proces proizvodnje adaptiranog mleka od najranijih dana do danas bio je niz pokušaja i grešaka.
– Sastojci u adaptiranom mleku su i dan danas u većem delu misterija. Samo proizvođači znaju šta se nalazi u njihovom proizvodu, a i ne otkrivaju sastav, niti su zakonskoj obavezi da ga daju a sve to zbog statusa „poslovne tajne“.
– Neka adaptirana mleka su poznata po tome da u sastavu imaju otrovne i opasne supstance. Kao i mnogi proizvodi za decu, neka od komercijalnih adaptiranih mleka u sebi imaju neke od zabrinjavajućih sastojaka – od zaslađivača kao što su kukuruzni sirup do konzervansa kao što su cupric sulfide, otrovni pesticid.
– U okviru toga proizvođač može staviti u adaptirano bilo koji sastojak. U stvari recept za pravljenje jednog prozvoda zna da varira od serije do serije u zavisnosti od cene i dostupnosti raspoloživih sastojaka na tržištu. Dok mi svi pretpostavljamo da je adaptirano mleko pod strogom kontrolom propisa, proizvođač može da radi potpuno netransparentno. Oni na primer nisu u obavezi da prijave bilo kakve korekcije bilo kome.
– U adaptirano mleko dodaju se vitamini i minerali ali ne uvek u obliku koji je najlakši za varenje. To znači da tvrdnja da je to mleko „nutritivno kompletno“ tehnički može da znači istinu ali ono dodaje dodatni stres bebinim unutrašnjim organima. (I NE ni jedno adaptirano mleko nema u sebi žive enzime i komponente koje jačaju imunitet bebe kao što ih ima majčino mleko!)
– Velik broj adaptiranih mleka je jako zaslađen. Iako većina adaptiranihmleka nema u sebi šećere u obliku sucrose ona u sebi imaju visoke nivoe drugih tipova šećera kao što su laktoza (mlečni šećer), fruktoza (voćni šećer), glukoza (poznata kao i dekstroza prosti šećer koji se nalazi u biljkama) i maltodekstroza (šećerni slad). Zbog rupa u zakonu ovo se i dalje može reklamirati kao „bez šećera“.
– Američka agencija FDA izjavljuje da preko 90% adaptiranih mleka redovno u sebi imaju nenamerno unete zagađivače. Zagađivači koji dospevaju u adaptirano mleko u procesu proizvodnje idu od aluminijuma, kadmijuma, olova ili gore od toga. Bakterije i tragovi melamina, toksične hemikalije koja doprinosi oštećenju bubrega, se takođe često nalaze u njima.
Šta smo naučili iz istorije nastanka adaptiranog mleka
Zato što nije – i nikada nije ni bilo! – nutritivno kompletna hrana i zato što ne sadrži u sebi stimulanse imuniteta kao majčino mleko , dokazano je da zdravstveni efekti korišćenja adaptiranog mleka od ranih dana života može biti loše po zdravlje i kratkoročno i dugoročno.
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da „nedostatak dojenja – a posebno nedostatak podoja u prvih 6 meseci života – predstavljaju visokrizični faktor za razvoj bolesti i smrtnost dece”.
Istraživanja nam sugerišu da dojenje sprečava razvoj mnogih oboljenja dok ishrana adaptiranim mlekom iste podstiče. Ova činjenica samo potvrđuje da je dojenje bilo i da će biti najbolji izvor najbolje hrane i najsigurniji način hranjenja deteta.
Tekst u originalu domesticgeekgirl.com
prevod: Tereza Miljković
PS. Autorka teksta je objavila, nakon mnogo neopravdanih napada na nju od strane žena koje su pročitale tekst, da je dobar deo činjenica za tekst jednostavno prenet iz zvaničnih istraživanja koje možete pronaći ovde: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2684040/
