Ovaj tekst nije napisan da ohrabri majke da koriste flašicu već da ih edukuje kako da je koriste ako je to neophodno, a da ne ugroze nastavak dojenja. Pre svega se odnosi na privremenu upotrebu flašice.
Nadam se da ste pročitali prvi deo teksta jer je važan. Ako niste pročitajte ga i vratićete se na ovaj deo posle toga.
Kako koristiti flašicu, a ne ugroziti dojenje? 1. deo
Pre nekoliko godina, na jednoj od radionica o dojenju koja je održana u Beogradu, nametnula se i tema flašica. Još tada sam rekla nešto što mi je nekako došlo samo po sebi a što je u stvari suština problema kada se radi o davanju mleka na flašicu.
Jedna od mama je pomenula određeni brend flašice koji je kupila jer joj je rečeno da baš taj model flašice neće ometati dojenje jer simulira podoj, da je isto kao da dete sisa. Koji marketinški trik. Flašica koja je isto što i dojenje! Nonsens, što bi rekla moja poznanica. Flašica je sama po sebi tako konstruisana da olakšava i pojednostavljuje dolazak do mleka, što bebe vrlo brzo osete. One (bebe) nažalost ne znaju šta je bolje za njih pa lako posežu za lakšim rešenjem. Bebama je bitno da napine stomačić, pa ako može lakše i jednostavnije onda zašto da ne. Odbijaju vrlo brzo dojku.
[wp_ad_camp_1]
Osnovna razlika između hranjenja na flašicu i podoja je ritam hranjenja tj kojom brzinom i ritmom mleko dolazi do bebe, a o sastavu mleka ne želim ni da pričam jer o tome imate ovde: Sastav majčinog mleka Da napomenem još jednom: KADA i AKO postoji razlog da se preskoče podoji ili da se dopune, uvek na prvom mestu to treba raditi majčinim mlekom. Ukoliko nemate dovoljno da date ceo obrok svog mleka, bolje je i deo obroka da bude vaše mleko nego da ga ne dajete ni malo.
O detaljima, količinama davanja dodataka, kako i kada ih adavti i kako se vratiti na dojenje bez njih (ako je moguće) najbolje je da razgovarate direktno sa edukovanom savetnicom.
Šta sam ja to tada izgovorila pojašnjavajući zašto flašica ne može biti isto što i podoj: RITAM HRANJENJA JE POTPUNO RAZLIČIT. Problem koji pravi flašica je ritam u kom dete dolazi do mleka! O tome sam detaljno pisala u prvom delu i baš zato je bitno da ga pročitate. (imate link na početku ovog teksta)
Kako da hranjenje flašicom bude što sličnije ritmu podoja kako ga ne bi ugrozilo?
Koje su to dobrobiti ritmičnog hranjenja bebe kada se koristi flašica?
- Beba je ona koja kontroliše količinu hrane
- Beba određuje ritam dolaska do mleka, a ne osoba koja je hrani
- Sprečava se prejedanje
- Beba se uči da oseti kada je sita
- Smanjuje se uznemirenost zbog grčića posle hranjenja
- Olakšava se vraćanje sa flašice na dojku (ukoliko ste u fazi da se vraćate na dojenje, tj ne radi se samo o dodavanju dodatka već o prelasku sa flašice na dojenje)
- Popravlja se bebina koordinacija ruke i oka
- Povećava se komunikacija i povezanost između majke i deteta jer ovakav način hranjenja simulira podoj, majka je fokusiranija na potrebe deteta i prati njegove signale
Kako izabrati flašicu?
Kako bi se bebi olakšao pelazak na dojku poželjno je da probate ovako. Koristite:
- flašicu čiju cuclu će dete pravilno da ostavi usta, što sličnije položaju na dojci (obe usne okrenute na vani, imate sliku dole niže u tekstu)
- cucla sa najmanjim otvorom kako bi mleko išlo sporije i dete moralo malo više da se potrudi da radi mišićima vilice i jezika da dođe do mleka
- cucla koja je “spljoštena” i dugačka, kako bi “legla” što dublje u bebina usta, kao prava bradavica
- mekana cucla, što je materijal cucle mekši biće približniji bradavici dojke koja je u ustima bebe uvek mekana izdužena
Kako koristiti flašicu, a da se koristi u ritmu podoja?
U situaciji kada se dete hrani isključivo flašicom, a želite da se vratite na dojenje, krenite da praktikujete sledeće:
- Ne žurite sa hranjenjem ali nemojte ni previše čekati (jer sat tako kaže)
Za razliku od beba na adaptiranom mleku kod kojih se zna tačan raspored hranjenja, količina mleka itd… Bebe koje su na majčinom mleku imau svoj ritam hranjenja. One najbolje osećaju kada su i koliko gladne i to treba poštovati. Sačekajte da beba pokaže znake gladi. Možda ste ih već uočili kod svoje bebe. Kada su malene počinju da okreću glavicu u stranu, da mljackaju, otvaraju usta… Počeće lagano da se oglašava… Ne čekajte jak plač, tada je dete već jako uznemireno pa ga prvo treba smiriti pa ponuditi hranu.
- Najbolji položaj u kom možete hraniti bebu je “polusedeći”. Ne da beba sama sedi, jer je za to previše rano da ne dođe do povrede kičme i kukova, već da dete bude u Vašem krilu ali u što uspravnijem položaju. Pogledajte slike kako se drži manja beba:
Kod nešto većih beba to će biti sedeći položaj u kom je flašica najvećim delom u horizontalnom položaju, a detalji slede niže u tekstu.
Primer na fotografiji ispod je kako NE treba držati bebu i primer loše postavljenih usta bebe na flašicu. Beba je previše u horizontalnom položaju, nema kontrolu na količinu i ritam dolaska do mleka. Nema drugu opciju nego da pije i guta mleko. Položaj usta na cucli je previše zatvoren, beba drži samo vrh cucle.
- Ne žurite da bebi što pre stavite flašicu u usta
Dodirnite bebinu donju usnu cuclom, nekoliko puta ako treba, sve dok dete samo ne počne da otvara usta sve više kako bi uzelo cuclu u usta. Obratite pažnju na to da se obe bebine usne nameste široko u korenu cucle kao da je na dojci, obe usne okrenute ka vani.
- Spustite dno flašice u horizontalu
Na početku hranjenja cucla ne mora da ima u sebi mleko, dovoljno je svega malo. To će bebi podstaći prirodni refleks da krene da sisa, da vuče, nakon toga krenite da podižete dno flašice da dobije mleko, jednako kao da je na dojci i aktivirala je refleks izlaska mleka. Obratite pažnju na gutanje. Na samom početku hranjenja neka proguta 15-20 puta, to je faza koja imitira refleks izlaska mleka. Faza u kojoj beba dobija dosta mleka, lagano, brzo i jednostavno, da utoli malo glad kako bi krenula da sisa mirnije kroz fazu dva. Tada joj dozvolite da malo zastane, da diše, bez mleka u cucli pa polako pređite na fazu dva.
Faza dva
Faza dva u hranjenju bebe se prirodno javlja posle refleksa izlaska mleka. Ona je mnogo smirenija i sporija. To je faza koja je nedostajala flašici i njen nedostatak je taj koji pravi problem da dete ne želi da se vrati dojenju.
Za bebe koje sisaju normalno je da nakon refleksa izlaska mleka (Faza jedan), nakon tih 15-20 gutljaja promene ritam. Dozvolite isto to i bebi koja dobija flašicu. Dajte vreme da se odmori, spustite flašicu u horizontalni položaj, bez vađenja cucle iz detetovih usta. Neka malo stane da diše pa kada primetite da vuče iz cucle tada nežno podignite flašicu da se mleko slije u cuclu da dete može da povuče nekoliko puta i proguta, ponovo spustite flašicu da mleko ne ide, dajte vremena detetu za onu prirodnu pauzu kada čeka da se mleko slije niže u dojku…
Ukoliko ste flašicu koristili duži vremenski period tada očekujte da ćete trebati naučiti dete na ove pauze. Nećete detetu uskraćivati hranu, samo ćete je učiti malo drugačijem ritmu dobijanja mleka, onom prirodnijem, kao da sisa.
Ako se beba odbija od flašice, gura je jezikom van usta ili vraća mleko onda izvucite flašicu iz usta, ako treba podignite dete da podrigne pa ponudite nastavak. U nastavku se i dalje držite ritma davanja sa pauzama.
- Menjajte strane
Svako hranjenje menjajte položaj za hranjenje kao da dete sisa. Jedno hranjenje na jednoj strani, naredno na drugoj strani. Tako će lakše prihvatiti i promenu položaja na dojci. Ovakve promene su dobre kako bi dete naučilo da se hrani i na jednoj i na drugoj strani i lakše prihvatilo dojku i menjanje strana.
- Ne požurujte hranjenje
[wp_ad_camp_1]
Kao i kod podoja detetu je potrebno vreme da završi hranjenje. Najčešće hranjenje traje 10-20 minuta, polako, bez žurbe, a najvažnije je pratiti dete i videti kada je samo odredilo da je kraj. Kada pratite dete, bez žurbe, na taj način učite dete da prepozna kada je sito i da samo pokaže da ne želi više. Izbacivanje cucle, spavanje ili nevoljno sisanje je znak da je dete sito.
Nikada ne forsirajte dete da mora da popije sve što ste pripremili! Ukoliko konstantno ostaje mleka onda jednostavno pri narednoh hranjenju napravite manje. Češća hranjenja sa manjom količnom mleka su takođe karakteristika podoja, zato nemojte da brinete. Prosečan dnevni unos majčinog mleka za bebe do 6 meseci starosti koje unose samo majčino mleko (posle prvog meseca) je oko 750ml mleka u 24 sata (570-900ml na dan).
Što se tiče adaptiranog mleka za to imate tabelu na pakovanju, mada očekujte da će dete koje se hrani prema svom ritmu, na gore opisan način, početi da uzima manje količine ali češće. Sve je to odlična priprema za dojenje bez flašice.
Tereza Kiš
vaša savetnica za dojenje
urednica sajta Super beba
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
