Od kolostruma do zrelog mleka
Po rođenju bebe, prvo mleko koje se luči iz dojki, kolostrum, je koncentrat najbolje hrane za bebu u kojoj se nalaze i antitela koja predstavljaju određenu vrstu imuniteta za tek rođenu bebu. U toku prva tri do četiri dana kolostrum je prisutan u malim količinama ALI DOVOLJNIM za tek rođeno dete. Redovnim podojima dete unosi baš onoliko kolostruma (mleka) koliko mu je tada potrebno.
Negde načešće trećeg ili četvrtog dana majke primećuju nagli nadolazak mleka. Tada počinje lučenje prelaznog mleka koje se luči zajedno sa kolostrumom. U toku narednih sedam dana kako se povećava količina prelaznog mleka tako proizvodnja kolostruma opada. U vreme kada je beba stara oko dve nedelje kolostrum je skoro u potpunosti zamenjen prelaznim mlekom.
Nakon prvih nekoliko nedelja dojenja majka će primetiti da su njene dojke mekše na dodir i ne tako pune kao prvih dana. Ta mekoća dojki ukazuje na to da se dojke prilagođavaju bebinim potrebama. Sasvim je normalno da punoća i čvrstina dojki sama od sebe nestane i da dojke samo pri većim razmacima ili preskočenim podojima budu pune.
[wp_ad_camp_1]
Nakon 4-6 nedelja mleko se još jednom menja po sastavu i od prelaznog mleka nastaje takozvano zrelo mleko.
Sve dok beba u tih prvih 4-6 nedelja ima najmanje šest do osam mokrih pamučnih (platnenih) pelena na dan (odnosno 5-6 pelena za jednokratnu upotrebu) i najmanje 2-5 stolica dnevno moze biti sigurna da nije „izgubila“ mleko.
|
Ukoliko ste zabrinuti za količinu mleka proverite OVDE Ako je beba mlađa od 6 nedelja proverite OVDE |
Vremenom će, a to se najčešće dešava kada se u dojkama počne stvarati zrelo mleko, biti sasvim normalno da beba koja isključivo sisa ima 7 stolica dnevno kao i samo 1 stolicu za sedam ili više dana. Ukoliko beba tog uzrasta redovno sisa, ima mokre pelene i redovno ispušta gasove onda stolica ne treba da vas brine. Ako beba ne piški redovno ili nema gasova ili je stomačić tvrd obavezno se javite lekaru da proveri u čemu je problem.
Molim vas da ne primenjujete metode davanja zaslađenog čaja od kamilice, stavljanja čepića u anus ili draženja toplomerom istog područja radi izazivanja stolice već pročitajte sledeće: Beba nije kakila nekoliko dana! Šta da radim?
Većina novorođenčadi ima potrebu da sisa u proseku 8-12 puta u toku 24 sata. Neke bebe imaju potrebu da sisaju češće, a neke ređe. Broj podoja i nije toliko bitan ukoliko beba lepo napreduje (dobija na težini).
[wp_ad_camp_1]
Dnevna rutina (šablon) dojenja može biti različita među bebama ali isto tako jedna beba moze da ima razlicite rutine iz dana u dan. Zdrava beba koja lepo napreduje i dobro aktivno sisa će imati svoj ritam koja njoj najviše odgovara. Najidealnije je da majka gleda i prati potrebe svoje bebe, a ne sat i da je doji onda kada beba traži podoj.
Izuzetak od ovog pravila čekanja da beba sisa kada i koliko želi je prvi mesec kada morate voditi računa da dete ima optimalni broj podoja (8-12 u 24 sata). U prvom mesecu bebe se moraju redovno dojiti a to podrazumeva i buđenje.
Neke bebe sisaju „tačno kao sat“ i u toku dana i u toku noći. Druge bebe više vole da lepo odspavaju, a dok su budne često sisaju čak i na sat vremena da na neki način nadoknade propuštene podoje koje su prespavale. Imamo i one koje traže da sisaju češće i ređe od proseka, na svaki sat ili na svaka četiri. Sve je to individualno.
Najbolji način da se beba lepo zasiti pri podoju je da se dozvoli bebi da dobro posisa mleko iz ponuđene dojke, a da drugu dajete samo ako dete želi da se dopuni nakon prve. To je mnogo bolje od menjanja tj nudjenja druge dojke nakon određene minutaže za vreme jednog podoja. Razlog za ovo je činjenica da se mleko u toku jednog podoja menja i samo beba može da zna kada je dobila dovoljno kako tečnosti (prednje mleko) tako i kalorija (zadnje mleko).
[wp_ad_camp_1]
Mleko se menja i za vreme jednog podoja
Kada dođe do promene u sastavu majčinog mleka u smislu prelaska na zrelo mleko tada počinje da bude uočljiva i sledeća stvar.
Mleko koje beba dobija na samom početku podoja u prvim minutima se zove prednje mleko. Njega ima više količinski ali je slabo kalorično (nije masno). Kako podoj traje tako se u mleku u dojkama povećava količina masnoće, a smanjuje količina šećera. Mleko koje ostaje za kraj podoja je masnije, kaloričnije iako ga količinski ima manje od prednjeg mleka ono je odgovorno za sitost i porast težine kod bebe. To je takozvano zadnje mleko.
Kada majka dozvoli bebi da sisa iz jedne dojke i dozvoli da beba sama odluči kada joj je bilo dovoljno za taj podoj, tek tada majka može biti sgurna da je beba dobila pravi balans (ravnotežu) kako tečnosti koja joj je potrebna tako i kalorija koje su joj potrebne za pravilan rast i razvoj. Ukoliko majka u toku podoja pre vremena ponudi bebi svoju drugu dojku beba će dobiti samo količinu mleka ali ne i potrebne kalorije. Jednostavno rečeno dobiće „vodeno“ mleko sa jako niskim nivoom kalorija. Beba koja dobija previše prednjeg mleka, a jako malo zadnjeg mleka, će slabo napredovati (u težini), biti razdražljiva, nervozna za vreme podoja, stolica joj moze biti zelene boje i tečna, a podoji češći nego pre.
Kako znti da je beba zavrsila podoj na jednoj dojci? Kada završi sa podojem beba će zadovoljna sama pustiti dojku da joj izađe iz usta ili će zaspati. Tada majka može da podigne bebu da podrigne i eventualno da joj ponudi drugu dojku koju beba može ali ne mora da prihvati.
Izuzetak od ovog pravila su pospane bebe, lenje bebe (koje „mrzi“ da sisaju) i bebe koje slabo (tromo) sisaju, koje ne sisaju efektivno već imaju potrebu da budu stimulisane tako sto se prebacuju sa jedne na drugu dojku u toku podoja.
Ukoliko beba počne češće da traži podoje to je period koji se zove „skok u razvoju“. Češći podoji su bebin način da stimuliše mamine dojke da proizvode više mleka da bi odgovarale njegovim novim potrebama.
| O skokovima u razvoju pročitajte OVDE |
Intenzivno, a kraće sisanje svakog sata je mnogo efikanije za stvaranje veće količine maminog mleka nego dugački podoji sa velikim razmacima između njih.
Majčino mleko obezbeđuje bebi sve što joj je potrebno u njenoj ishrani otprilike do polovine prve godine života nakon čega se postepeno dopunjuje raznovrsnim namirnicama.
Čak i po toplom vremenu flašice sa vodom su za zdravo terminsko dete koje sisa na zahtev potpuno nepotrebne. Bebe koje zive u pustinji kroz majčino mleko dobijaju sasvim dovoljno tečnosti isključivo iz podoja. Nepotrebno je zdravim bebama koje su isključivo na dojenju na zahtev davati dodatnu tečnost.
Tereza Miljković
vr. savetnica za dojenje
urednica sajta www.superbeba.com
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
