Ne vičite i ne vređajte dete, već mu biranim rečima, u skladu s njegovim uzrastom, objasnite da ste ga udarili po guzi zato što je uradilo nešto veoma opasno i zato što ste se vi uplašili.
Predložene izmene Zakona o porodici, kojima je predviđena zabrana fizičkog kažnjavanja dece, aktualizovale su pitanje da li je batina iz raja izašla.
– Čim se kaže da je izašla, to znači da je u raju nema i da je iz njega proterana jer nije valjala. Kada god se pomene ta izreka, ja se prisetim druge, podjednako poznate, koja glasi „batina ima dva kraja“ – kaže Biljana Lajović, psiholog iz Beograda.
NIJE SVAKA GRUBOST ISTA
Ona smatra da ne postoje situacije u kojima je kažnjavanje batinama opravdano i naglašava da roditelji pribegavaju sili kada su bespomoćni, besni i kad nisu u stanju da reaguju trezveno i razumno.
– Kada dete, ne gledajući levo i desno, potrči s trotoara na ulicu ka automobilu koji se kreće velikom brzinom, roditelj reaguje instiktivno, hvata ga za ruku, vuče ka sebi i sklanja na sigurno mesto. Tu je upotreba fizičke sile razumljiva jer nema vremena za razgovore i ubeđivanje – objašnjava Lajovićeva i naglašava da se u ovom slučaju ne radi o fizičkom kažnjavanju.
Međutim, Branka Tišma, psiholog u OŠ „Laza Savatić“ u Beogradu, smatra da se u životu često nameću situacije u kojima roditelj može samo fizički da sankcioniše ponašanje svog deteta.
– Nema deteta koje bar jednom u životu nije pokušalo da gurne prst u utičnicu niti roditelja koji ga nije šljepnuo po ruci ili guzi. To nisu batine, to nije fizičko kažnjavanje već impulsivna reakcija roditelja koji želi da zaštiti svoje dete – kaže Tišma.
Ovakav stav ima i većina roditelja koji znaju da deca često upadaju u opasne situacije jer se penju po policama s knjigama, stoje na vrhu tobogana, skaču s ljuljaške ili s visokog zida, vuku pse za rep…
DVE PO TURU SAMO AKO MORA
– Ne vičite i ne vređajte dete, već mu biranim rečima, u skladu s njegovim uzrastom, objasnite da ste ga udarili po guzi zato što je uradilo nešto veoma opasno i zato što ste se vi uplašili. Taj udarac ne treba posmatrati van konteksta, naročito ako se dete uvek oseća voljenim – kaže Tišma.
Ako je roditelj besan iz nekih svojih razloga, pa udari dete po guzi zbog najbezazlenije sitnice, to naravno nije u redu. Međutim, ako dete i pored molbi i brojnih upozorenja celo veče tera inat, baca hranu, prosipa jogurt po stolu, kmeči i buni se, roditelj može da ga kazni blagim udarcem.
– Ne znam kako bi drugačije mogao da ga natera da se smiri i ponaša pristojno – dodaje Branka Tišma.
I NA BATINE MOŽE DA SE OGUGLA
Roditelji, kaže ona, znaju i da preteraju u ugađanju deci. Od njih prave centar sveta, a to deca često zloupotrebljavaju.
– Roditelj ne može i ne sme da ispunjava sve dečje želje, naročito ako one prevazilaze realne mogućnosti. Red mora da se zna i roditelj mora da pokaže da ima moć. Nisam za to ni da deca o svemu odlučuju sama, jer bi onda išla na spavanje tek u ponoć, ceo dan bi sedela za kompjuterom, jela bi samo pomfrit i picu i pravila bi scene zbog zabrana. Granica mora da postoji – kaže Tišma.
Na pitanje da li se granice brane batinama, ona objašnjava da je blaga fizička sila nekada neminovna, ali samo ponekad, jer će u suprotnom dete oguglati na batine i one više neće imati nikakvog smisla.
5 NEZAMENLJIVIH VASPITNIH PRAVILA
1. Postavite jasna pravila ponašanja i granice koje dete ne sme da pređe. Ono, takođe, mora da zna šta da očekuje ukoliko prekrši dogovor. Budite dosledni i jedinstveni jer dete mora da zna da oba roditelja imaju isti stav.
2. Dete uvek mora da zna da ga roditelji vole – i kad je dobro, i kad je nestašno, i kad tuče mlađeg brata. Voljeno dete je samouvereno i sigurno, retko ispituje granicu roditeljskog strpljenja i ne histeriše. I zato uvek, pre nego što ga iskritikujete, objasnite mu da to radite zato što ga volite i zato što mu želite dobro.
3. Uvek kritikujte ponašanje, a ne dete. Nikada ne smeta da mu kažete da je loše, nevaspitano i bezobrazno, već da vam se ne dopada njegovo ponašanje u određenoj situaciji. U suprotnom ćete samo izazvati njegov inat – „mama misli da sam glup, tako ću se i ponašati“.
4. Decu mlađu od tri godine ne bi trebalo da kažnjavate jer ona ne razlikuju uzrok od posledice niti dobro od lošeg. Štetu ne prave namerno, već istražuju okolinu. Decu između tri i 11 godina možete da kaznite uskraćivanjem privilegija kao što su gledanje omiljenog crtaća ili igranje omiljenom igračkom.
5. Najbolji način da naučite decu da se lepo ponašaju jeste da ih nagradite i pohvalite, lepom rečju, zagrljajem… Tako ćete im pokazati da uvažavate njihov trud i pomoći ćete im da razviju samopouzdanje.
Izvor: zena.blic.rs
