“Kad žena ostane u drugom stanju, hormoni šalju poruku specijalizovanim endokrinim ćelijama koje se nalaze u predelu alveola da će uskoro biti potrebno da stvaraju mleko i pomeraju ga u mlečne kanale,” jednostavnim rečnikom objašnjava proces nastanka majčinog mleka dr Loren Levin, profesorka pedijatrije na Kolumbiji. “Nakon porođaja, to se intenzivira, a telo zatim “prikuplja” sastojke za stvaranje mleka iz krvi žene i sintetiše ih u mlečnim žlezdama.”
Mlečni kanali i žlezdane ćelije su deo normalne anatomije dojke, i žene se rađaju sa njima. One se povećavaju tokom puberteta (zbog čega grudi rastu), a zatim i tokom trudnoće i u ranoj fazi dojenja (kada grudi takođe rastu). Ali, iako anatomski gledano grudi žene imaju sve “delove” potrebne za stvaranje mleka, to se ipak ne dešava sve do sasmog kraja trudnoće i porođaja. “Kada mama koja je upravo rodila bebu tu bebu zagrli i privije na grudi, nervni završeci šalju mozgu singal da oslobodi hormone (prolaktin i oksitocin) koji telu kažu “mleko, brzo”. I upravo to je razlog zbog kojeg je važno da beba počne da sisa što je pre moguće. Sam taj čin stavljanja bebe na grudi i trenutak u kojem beba uzima bradavicu u usta i počinje da sisa, pokreće lanac događaja u telu žene,” objašnjava dr Levin.
Majčino mleko bogato je hranljivim i gradivnim materijama koje su neophodne novorođenčetu u prvim mesecima života. Nauka još nije u potpunosti uspela da objasni kako “rade” različite komponente majčinog mleka, ali zna se da funkcionišu zajedno i da su za bebu neprocenjivo značajne.
Poznato je da majčino mleko prolazi kroz ti različite faze i da menja izgled i sastav kako beba raste:
Prvo mleko, kolostrum, koje se stvara u danima pred porođaj i tokom nekoliko dana nakon porođaja bogato je imunim molekulima i šećerima koji su neophodni da bi bebin sistem organa za varenje mogao da počne da funkcioniše kako treba.
Prelazno mleko je kremastije od kolstruma i ima više masnoća. I to je samo još jedan dokaz da je žensko telo čudo – samo da ili pet dana nakon porođaja učiniće toliko toga da bi beba koju je upravo donelo na ovaj svet mogla što bolje da iskoristi sve sastojke mleka.
[wp_ad_camp_1]
Na kraju, desetak dana nakon porođaja, nastaje zrelo mleko i traje sve dok beba ne prestane da sisa.
Za razliku od kravljeg mleka koje sadrži mnogo kazeina i malo proteina nalik na one iz surutke, majčino mleko sastoji se uglavnom od proteina nalik na one koje sadrži surutka, i malo kazeina.
Mnoga istraživanja ukazuju da je dojenje važno za razvijanje bebinog imunog sistema. Kad mama koja doji dođe u kontakt sa infektivnim agensima iz okruženja, njen organizam stvara antitela, koja onda dojenjem stižu i do bebe. Osim toga, majčino mleko bogato je i enzimima koji pomažu varenje i imaju antizapaljenska dejstva, a pospešuju i rast dobrih bakterija u crevima, što smanjuje rizik od alergija.
Ipak, ono što je zaista čudesno kad je reč o majčinom mleku jeste činjenica da se ono neprestano prilagođava – promenama u telu majke i potrebama bebe. Kako mamini hormoni variraju u toku dana, variraju i oni u mleku. A kad se beba razboli, raste udeo imunih molekula u majčinom mleku, čak i ako je mama zdrava.
