“Stopa dojenja, već prepoznata kao niska, dodatno je smanjena, iako su pedijatri postavili kao Nacionalni milenijumski cilj da do 2015. najmanje 30 odsto dece bude isključivo dojeno do šest meseci života”, rekla je Tanjugu dr Dragana Lozanović iz Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić”, pozivajući se na najnovije istraživanje UNICEF-a.
Ona je izjavila da se značaj ishrane majčinim mlekom neprestano mora promovisati “u uslovima kad mnogobrojna civilacijska dostignuća utiču na smanjenje stope dojenja i stvaranje loših navika”.
Podsećajući da je Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa UNICEF-om, 1994. počelo da sprovodi program širenja bolnica – prijatelja novorođenčadi (Baby friendly), dr Lozanović je istakla da su time značajno promenjeni standardi, ali da se oni do danas nisu održali.
“Inicijativa je svedena na obezbeđivanje zajedničkog boravka majke i deteta koja je, bez ostalih pratećih kapaciteta, stavova i usluga, nedovoljna za podršku dojenju i za druge važne komponentne prvih dana razvoja deteta, uspostavljanju prvih kontakta majke i deteta i oporavka majke”, rekla je dr Lozanović.
Ona je dodala da je u planu niz akcija u cilju podrške dojenju i objasnila da je Nacionalni koordinacioni tim izradio potrebnu stručnu regulativu, dok je u resornom ministarstvo u toku formiranje multisektorskog tela koje će brinuti o nacionalnom interesu u vezi sa zaštitom pravilne i prirodne ishrane deteta.
“Posebni zadaci komiteta biće briga o sprovođenju Kodeksa zabrane reklamiranja zamena za majčino mleko i Akcionog plana za primenu Standarda zdravstvene zaštite prilagođene potrebama majke i deteta”, najavila je dr Lozanović.
“Nacionalne nedelje dojenja je povod da se podseti da je majčino mleko najzdravija, najbezbednija i najjeftinija hrana. To je dar prirode koji se ne može ni kopirati ni bilo čime nadoknaditi i kompenzovati”, istakao je predsednik Pedijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva prof. dr Nedeljko Radlović.
On je dodao da se zbog toga, samo u krajnjoj nuždi, kao zamena za majčino mleko savetuje adaptirana forma kravljeg mleka za odojčad do godinu dana.
“Majčino mleko je više od hrane i idealno je prilagođeno potrebama odojčeta, čiji organizam karakterišu potpuna nezrelost i nerazvijenost procesa vezanih za ishranu i metabolizam. Ono, osim toga, štiti tek rođeno dete od infekcija i alergijskih manifestacija, nizom zaštitnih činilaca koje sadrži”, objasnio je dr Radlović u izjavi Tanjugu.
Među mnogobrojnim prednostima dojenja, on je naveo i njegov nezamenljivi značaj za pravilan psihički i emotivni razvoj deteta i istakao da među stručnjacima postoje razlike kad je je u pitanju stav u vezi sa dužinom trajanja dojenja.
Prema preporukama Američke akademije za pedijatriju i Evropskog udruženja za dečju gastroenterologiju i ishranu, majčino mleko treba da bude osnovna hrana deci do kraja prve godine života, pa i nakon toga, dok Svetska zdravstvena organizacija savetuje majkama da doje decu do kraja druge godine, pa i posle toga.
“Najvrednije što majka može da pruži detetu, posle darivanja života, je njeno mleko. Deci koja su imala sreću da se tako hrane mi pedijatri smo malo potrebni”, rekao je dr Radlović.
Foto: papaija2008 / FreeDigitalPhotos.net
