Deca koja imaju slabiju kontrolu nad pokretima ruku i slabiju koordinaciju izložena su većem rizku da kao odrasla budu gojazna, ukazuje istraživanje obavljeno na londonskom Imperijal koledžu i švedskom Institutu Karolinska.
Ovo otkriće predstavlja još jedno svedočanstvo veze između slabijih kognitivnih funkcija u detinjstvu i sklonosti gojaznosti i dijabetesu tipa 2 u odraslom dobu, izveštava Rojters.
Istraživanje na 11.000 nekadašnjih britanskih mališana, koji su 1958. učestvovali u Naciolnanoj studiji razvoja dece, pokazalo je da su osobe sa slabijim kognitivnim i fizičkim sposobnostima u dobu između sedme i jedanaeste godine izložene mnogo većem riziku gojaznosti u zrelom dobu od svojih nekad spretnijih vršnjaka.
Skot Montgomeri, jedan od učesnika u istraživanju, naglašava da nije reč o deci koja su već bila gojazna i možda zbog toga nespretnija, jer većina malih ispitanika nije bila ništa deblja od ostalih vršnjaka.
[wp_ad_camp_1]
Time se pobija dosta rašireno mišljenje da su neurološke komplikacije kod dece posledica gojaznosti.
Prilikom istraživanja su, inače, uzeti u obzir i faktori kao što su indeks telesne mase ispitivane dece, kao i društveni status njihovih porodice.
Ostaje nejasno šta se krije iza veze između “trapavosti” u detinjstvu i gojaznosti u odraslom dobu.
Skot Montgomeri pretpostavlja da se možda radi o zajedničkom dejstvu različitih faktora, među kojima su i majčino konzumiranje cigareta tokom trudnoće i manjak fizičke aktivnosti u detinjstvu, koja je nužna za razvijanje fine kontrole motorike.
Tanjug