Toliko je velik pritisak društva u kom živimo, na sve majke i očeve, da odgajaju dete na način kako se to očekuje od njih. Ali ako obratite pažnju na to kako se to radi u ostatku sveta, shvatate da ne postoji jedan jedini pravi način.
Uzmimo za primer dojenje. Ono što se kod nas zove “produženo dojenje” (što predstavlja najčešće dojenje posle godinu ili dve), majke u drugim delovima sveta to nazivaju “potpuno dojenje” – što u stvari znači da se dojenje odvija do momenta kada dete odluči da je kraj.
Evo nekoliko interesantnih kulturnih običaja i činjenica vezanih za dojenje širom sveta kako bi vas podsetili da je dojenje nešto individualno i da ne mora da bude baš onako kako to rade mame iz vaše grupe.
[wp_ad_camp_1]
MONGOLIJA
U Mongoliji dojenje se podržava i dojenje na javnom mestu ima podršku. a 65% beba je isključivo dojeno prvih 6 meseci. (p.p. U poređenju sa njima u Srbiji i CG ovaj procenat se kreće između 12-14%, prema podacima UNICEF-a). Dojenje se najčešće produžava do posle drugog rođendana. Nije neobično da u “majčinom mleku” uživa i otac deteta, unošeći čašu izdojenog mleka, posebno izdojenog za njega, uz doručak. U siromašnim delovima mleko majki se smatra vrednim predmetom trgovine koji se menja za druge potrebštine poput hleba i jaja.
Fiipini
U Filipinima “Mlečni kod” podrazumeva da se dojenje podstiče prve dve godine i duže. Pod istim kodom zabranjeno je reklamiranje adaptiranog mleka. Kako bi se podstakla laktacija (stvaranje mleka) koriste se izmrvljeni listovi papaje ili masiranje dojki šećernom trskom u toku posebne ceremonije namenjene dojilji.
Kenija
Sve do skoro majke u Keniji nisu imale podršku da doje svoje bebe. U 2003. godini svega 13% majki je isključivo dojilo svoje bebe u prvih šest meseci. (p.p Zvuči poznato? Pogledajte predhodni komentar u delu o Mongoliji). U današnje vreme zahvaljujući jakoj javnoj kampanji, 61% beba tog uzrasta su isključivo dojene. Očekivanja da se majke vrate na posao nakon porođaja (ma kakvo porodiljsko?), siromaštvo i nedostatak znanja o dobrobitima dojenja su najveće prepreke uspešnom dojenju.
Ruanda
Vodeća zemlja po broju HIV obolelih ima najveći procenat dojenja u svetu, sa 90% majki koje doje. Nažalost, procene su da oko 100.000 žena u ovoj državi boluje od HIV-a. Ujedinjene nacije su preduzele dosta koraka kako bi osigurali da ove majke nauče kako da pravilno uzimaju lekove, kako bi mogle da doje svoje bebe do njihovih 18 meseci. Uz to zaposlene majke imaju svakog dana u sklopu svog radnog vremena imaju plaćenih sat vremena kako bi imale šansu da uspešno doje dvoju bebu.
Bangladeš
Prema podacima koje obezbeđuje World Health Organisation Global Data Bank on Infant and Young Child Feeding, prosečnan uzrast kada majke iz Bangladeša prestaju sa dojenjem je 33 meseca. Uz to, 95% beba uzrasta godinu dana još uvek redovno sisaju, kao i 91% dece uzrasta dve godine starosti. U nekim delovima Bangladeša običaj kojim se označava početak uzimanja čvrske hrane se obavlja davanjem detetu za prvi obrok 6 zrna pirinča.
Australija
U Australiji 96% majki započinje dojenje, prema istraživanju sprovedenom od strane Australian Breastfeeding Association National Infant Feeding Survey, ali manje od polovine (39% beba) i dalje isključivo sisaju u uzrastu od 3 meseca, i oko 15% u uzrastu od 5 meseci.
Indija
U nekim delovima Indije, kolostrum se izdaja i smatra znakom lošeg, inficiranog mleka – majke ga izdajaju i bacaju! Srećom, prema ovom istraživanju, ovo se više ne dešava toliko često. Oni su izjavili da se Indija loše rankira zbog sveukupne loše podrške. Na dojenje u javnosti se gleda sa neodobravanjem i svega 44% beba uspeva da podoji svoju bebu u preporučenom prvom satu nakon porođaja.
[wp_ad_camp_1]
Saudijska Arabija
U zemljama pod strogim Islamskim režimom, kao što su Iran i Saudijska Arabija, dojenje na javnom mestu je zabranjeno. A sa druge strane dojenje se smatra religioznom obavezom. Kuran specifično kaže da bebe moraju biti dojene od strane majke ili dojilje, oko dve godine. Većina majki doji 6 meseci nakon čega uvode u upotrebu flašicu, a kao razlog navode nedostatak mleka. Zbog ovakve prakse većina žena iz Saudijske Arabije praktikuje mešovit način davanja mleka bebi.
Japan
Za zemlju u kojoj postoji tako mnogo tradicije, nema sumnje da ima i mnogo ideologije vezane za dojenje. Jedan od starih rituala je i masaža dojki prema metodi babice Sotomi Oketani kako bi se podstaklo stvaranje mleka. Isto tako postoje i pravila kako se prekida sa dojenjem. Jedno od njih je i bojenje dojke kako bi se dete odbilo od nje. Čudna lica i oblici se iscrtavaju na dojkama kako bi zbunili dete i podstakli ih da jedu čvrstu hranu ili uzmu flašicu, zavisi od uzrasta.
Brazil
Brazil je nekada imao jako visoku stopu mortaliteta kod beba (63,2 smrti na 1000 beba u 1985. godini) i niske brojke vezano za dojenje. Zahvaljujući jakoj javnoj kampanji promovisanja dobrobiti dojenja, ova strašna statistika je smanjena na 16 smrtnih slučajeva na 1000 beba. Ukoliko danas posetite Brazil velika je verovatnoća da ćete videti majku koja doji bebu ili dete bez stida skoro svuda.
Brazil je takođe uklonio sve reklame koje promovišu hranjenje adaptiranim mlekom i kompanije koje ugrožavaju majke koje žele da doje suočene su sa plaćanjem kazni.
Sve ove promene su dovele Brazil u vrh zemalja koje podržavaju dojenje. U svetu postoje svega 292 banke humanog mleka, gde majke mogu da doniraju svoje mleko kako bi se pomoglo siročadi, siromašnima i majkama koje ne mogu da stvaraju mleko, a od toga se u Brazilu nalazi njih 220.
Italija
U Italiji se od prvog dana podstiče upotreba cucli varalica, adaptiranog mleka i glukoze. Prema podacima La Leche League International, neprofitne organizacije kojoj je cilj podizanje svesti i prihvatanja dojenja, uvođenje flašica u toku 1970-tih je jako izmenilo kulturu dojenja. Iako se dojenje ne izbegava u Italiji, (Katolička crkva ga i promoviše) i dojenje započinje oko 85% majki nakon porođaja, samo 19% majki nastavlja sa dojenjem u periodu između 4 – 6. meseca.
tekst prevela: Tereza Kiš
Autorka teksta: by
Izvor teksta: babyology.com.au
