Povodom Tribine koju smo organizovale u subotu povodom Nacionalne nedelje dojenja po divnom i sunčanom danu poželeh da kažem par reči. Kao prvo ponosna sam što nismo posustale, održale smo sedamnaest skupova podrške javnom dojenju, nismo se predale ni kada je padala kiša, ni kada vetar fijuče, ni jako sunce nas oteralo nije.
Naša misija je jasna samo nas slabo čuju baš one mame koje treba da nas čuju. To su trudnice, koje se tek osveste kada se porode, a tada ih drma disbalans hormona, nabrekle i tople grudi od nadolaska mleka i ne znaju šta sa njima da rade, jer su pretvrde da bi beba lepo uhvatuila areolu, a pre toga je išlo mnogo malo onog… misle na kolostrum, pa je beba morala da pije formulu i tako se stvara jedan začarani krug. Drugii tip mama su one koje su odustale, probale par meseci pa je mleko presahlo, a neke su dobile mastitis i tu je bio kraj.
Ja se sve nadam pojaviće se, shvatiće na vreme, probudiće se i poželeti da sa znanjem odu na porođaj i sa čvrstom odlukom u glavi da žele da doje, čini mi se to je jedini način i da imaju uspeha u istom. Te mame nas zaobiđu, trudnice nas malo čudno pogledaju i prođu i ponovo mi svesne dobrobiti našeg zlatnog tkiva ostanemo da se družimo i da ćaskamo na nama dragu temu, dojenje, dojenje i dojenje…to dođe kao neka droga, kao nalet nekih najlepših emocija, oksitocin čini da nam oči sijaju i stvara se jedna divna simbioza između nas i naših beba, što ne mogu da shvate mame koje nisu dojile. One ne vole manje svoju decu, ali to nešto što postoji i što se rodi kada dojite svoju bebu, ta malena nit je toliko jaka i neopisiva tako da ako sa prvim detetom niste uspele, probajte sa drugim, donesite tu bitnu odluku.
Na Tribini je bilo nas petnestak, raduje me dolazak dve-tri novopečene dojilje koje su mi potvrdile da dojenjre ide iz glave i ako toga nema, nema ničeg. Jednu je dr želela da ubedi da odustane, jer je dete na granici neuhranjenosti, zamislite da nemate stav i veru u sebe, da li biste istrajale…ona nije poslušala savet, beba je za sedam dana dodala onoliko grama koliko je doktorica očekivala da će beba dodati za dve nedelje, da li bi mama dojila, pitam se da je savet dobronamerni poslušala… Drugu mamu je interesovao raspored hranjenja, odnosno koja dojka kada ide i kako to funkcioniše. Bitno je da mama doji na zahtev, ako dete posisa samo jednu dojku, za sledeći podoj ide druga dojka, ako sisa češće, unutar dva sata nudi se ista dojka da bi se došlo do masnijeg mleka. Ukoliko beba želi i drugu važi princip, da je pri sledećem podoju ta poslednja dojka prva- npr. leva-desna…desna-leva.
Posle razmene iskustava pročitale smo par delova iz knjige pedijatra Roberta Mendelsona koji u svojim stavovima o dojenju otkriva donekle današnje stanje po tom pitanju i objašnjava veoma mali broj dojene dece. Evo par citata iz knjige “Kako odgojiti zdravo dete i sačuvati ga od lekara”, ako ne verujete nama poslušajte pedijatra koji iza sebe ima dvadesetpetogodišnje iskustvo:
“Bez obzira na ogroman značaj dojenja na razvoj i uopšte zdravlje bebe, imao sam samo jedno predavanje o dojenju tokom četiri godine pohađanja fakulteta. I tako, dok su moji predavači bili prilično ćutljivi na tu temu, proizvođači flaširanih napitaka za bebe su bili budni i aktivni u svom poslu, ” ispirajući” mi mozak velikom količinom svoje literature o tome“.
“Samo ću naglasiti da je dojenje najvažnije za očuvanje zdravlja deteta, i trenutnog i budućeg“.
” Da ponovim: vaš pedijatar doslovno ne zna kako treba da izgleda normalan razvoj beba koje se hrane majčinim mlekom“.
“Budući da pedijatri imaju malo znanja , a još manje interesa za ishranu, moraćete postati ” sam svoj majstor” kad je u pitanju ishrana vašeg deteta.Vaša prva i najvažnija nutricionistička odluka-da li dojiti ili ne-uticaće na zdravlje i na razvitak vašeg deteta u detinjstvu i tokom celog života… Prema tome, neophodno je da se sami informišete“.
“Dr Grentli, lepo je opisao:” Novoroženče ima samo tri zahteva:. To su toplina u majčinom naručju, hrana iz njenih dojki i sigurnost iz spoznaje da je majka prisutna. Dojenje zadovoljava sva tri“.
” Bebu treba hraniti kada ona to želi, bilo to na svaki sat ili svaka četri sata“.
Kao nagradu za trud pojavila se vest o našem skupu na zvaničnoj stranici
WABA World Breastfeeding Week: OVDE , za to je zaslužna naša, u svako doba dana i noći spremna da pomogne, Tereza!
Hvala joj kao i svim posetiocima tribine.
S’ poštovanjem organitzatorke i članice Tima za podršku dojenju u Nišu Jelena i Milica
