Oprezno sa jelom tokom trudnoće

trudnocaPreterana debljina tokom trudnoće može da naškodi i majci i detetu, da izazove komplikacije tokom trudnoće. U takvim uslovima, gojazno će biti i novorođenče. Lekari upozoravaju da je tokom trudnoće normalno da buduća majka ima višak od sedam kilograma. Sve preko toga može samo da škodi.

Gojaznost, koja je u poslednje vreme poprimila razmere svetske epidemije, ne zaobilazi ni trudnice – na protiv, jer mnogima i rodbina i lekari pogrešno savetuju da treba što više da jedu da bi rodile zdravu bebu.

Nutricionisti i ginekolozi upozoravaju, međutim, da prekomerna težina može da izazove bezbroj komplikacija kako majci tako i novorođenčetu.

Elena Nijeves (23) danas izgleda kao vitka devojka sa postera koji reklamira program protiv gojaznosti (za četiri meseca je izgubila 23 kilograma), ali pre toga, dok je po treći put bila trudna, imala je velik problem s viškom kilograma.

“Utvrdila sam da sam trudna u decembru, a kod lekara sam otišla tek sredinom januara – i već sam se bila ugojila sedam kilograma”, izjavila je Nijeves Rojtersu.

S obzirom da je imala problema s viškom kilograma i tokom prethodne trudnoće, odllučila je da nešto preduzme.

Nijeves se prijavila za eksperimentalni program u bolnici Nordvestern memorijal u Čikagu, čija misija je da trudnicama pomogne da drže svoju težinu pod kontrolom.

Program je baziran na istraživanju koje sugeriše da preterana debljina tokom trudnoće može da naškodi i majci i detetu, da izazove komplikacije tokom trudnoće i nanese nevolje bebi koja rizikuje da u budućnosti bude gojazna ili oboli od šećerne bolesti.

“Od ranije znamo da deca majki s prekomernom težinom imaju veći rizik da i sama budu gojazna”, izjavio je dr Robert Kušner koji rukovodi Centrom za gojaznost u Nordvesternu.

Prema njegovim rečima, istraživači su ranije pretpostavljali da se to dešava zato što majka prenosi na dete loše navike u ishrani. Danas, međutim, smatraju – na osnovu istraživanja nad životinjama – da okolina u kojoj se plod u majčinoj utrobi razvija mnogo utiče na gene.

“Dete postaje, dakle, ranjivo na problem s kilogramima čim se rodi”, istakao je Kušner.

“To je kao da ste se rodili s lisicama na rukama. Kakve šanse za borbu imate u takvom stanju?”, kaže Kušner ističući da je gojaznost već poprimila razmere epidemije pošto u SAD od gojaznosti pati trećina odraslih i 17 odsto dece.

Američki Centar za kontrolu bolesti i prevenciju procenjuje da, među četiri miliona porođaja godišnje, četrvrtinu čine porođaji gojaznih žena.

Gojaznost može da izazove šećernu bolest, visok krvni pritisak, oboljenja srca, osteoartritis, moždani udar, bolesti jetre, probleme sa respiratornim organima, pa čak i neke vrste raka.

Procenjuje se da neposredni i posredni troškovi američkog zdrvastvenog sistema, nastali usled gojaznosti, iznose 117 milijardi dolara (90 milijardi evra) godišnje.

Kušner je istakao da je program u Nordvesternu među prvima u SAD koji se bavi problemom gojaznosti tokom trudnoće. On je naveo da se, za razliku od davnašnjeg mišljenja da su ženama vezane ruke tokom trudnoće da ne bi naškodile plodu, sada smatra da baš sedenje skrštenih ruku može da bude štetno.

U okviru pomenutog programa, žene pohađaju kurs pravilne isharne i borbe protiv stresa, kao i kurs za pravilnu fizičku aktivnost.

S obzirom da je program zasad besplatan, lekari se nadaju da će privući veći broj afro-amerikanki i žena poreklom iz Latinske Amerike, koje spadaju u najrizičniju kategoriju.

Na povećanje telesne težine ne utiču samo navike koje se stiču u porodici, već i lekari. Tako je na primer, akušer Elene Nijeves savetovao pacijentkinji da se svake nedelje trudnoće ugoji po pola kilograma, što bi značilo da pred porođaj ima oko 20 kilograma viška.

Lekari se nadaju da će program privući što više žena, da će kontrolom težine biti izbegnute brojne komplikacije i kod majki i kod beba i da će pravilnom ishranom i deca preventivno dobiti veće šanse da kasnije ne postanu gojazni.

Ilijana Rupić, Tanjug.

Izvor: b92.net

Podjeli:

Odgovori

error: Content is protected !!