Ozlojeđenost. Gađenje. Mržnja.
Tako teške reči i tako teške emocije. Šta je potrebno da podstakne ovakva osećanja kod pojedinih osoba? Da li je to jednostavna zavist? Da li je u pitanju samoodbrana zbog svog neznanja, nemoći, neuspeha…? To je ono čime pojedini komentari, ma i celi tekstovi koje pojedine osobe napišu, odišu. Bukvalno mržnjom. Izvinite na izrazu ali pljuje se po podršci dojenju, po ženama koje doje, po svemu što ima ikakve veze sa dojenjem. A zašto?
Drage žene, vi koje iz vama znanog razloga pišete ružne reči… Ukoliko su tekstovi mržnje način da se osećate bolje, ispunjenije ok pišite ih, objavljujte ali to neće umanjiti ni značaj dojenja, ni tuđe uspešne priče, a bojim se neće ni vama pomoći da se bolje osećate jer mržnja ne rađa ništa lepo, ništa produktivno.
Umesto toga probajte da razumete jedne druge. I vi koje niste uspele i vi koje ste uspele, jer samo razumevanjem i podrškom bez obzira na kojoj strani ove priče, ovog iskustva, se nalazite postići ćete svoj mir.
Pisala sam već i o tom famoznom osuđivanju… Ko želi neka pročita: Osuđivanje majki koje doje ili ne doje
Hvala svima vama koje podržavate dojenje, bez obzira da li ste bile uspešne u njemu, manje ili više, a posebno onima koje nisu uspele u dojenju pa i pored svega znaju da budu ruka podrške majci koja se nađe u problemu.
Za nečije neispunjenje želje i ciljeve, vezane za dojenje, nisu krive majke koje su uspele u dojenju već okolina koja nije znala da pomogne i pruži podršku.
Da li ste, drage žene, dobile informacije i podršku tamo gde ste kontrolisali trudnoću?
- Da li ste dobile kvalitetnu podršku i informacije o dojenju u porodilištu?
- Da li ste imale podršku kada ste došle kući?
- Šta je sa pravom podrškom od strane svih koji su kontrolisali napredovanje deteta?
- Kakvu podršku ste dobile od svojih prijateljica, poznanica…?
- Koliko ste se same trudile da dođete do korektnih informacija?
[wp_ad_camp_1]
Tu se nalaze osobe koje su krive za vaša osećanja, koja shvatam ali ne podržavam, jer kao što sam rekla, nije dobro mrzeti.
Majka koja ne može da doji iz medicinskih razloga ili sama svesno izabere da neće dojiti, ona dobija maksimalnu podršku pedijatra i cele farmaceutske struke da hrani svoje dete, tu nije ništa sporno ali ostaje veliki broj majki koje su želele, očekivale, nadale se, imale svoje snove koji ostaju neostvareni, a podršku nisu dobile.
U današnje vreme uspeti u nečemu što je toliko … u nečemu što nema podršku, u nečemu gde vladaju takvi mitovi i predrasude, gde svako sve zna bolje, je veeeeeliki uspeh. Ona koja je uspela neka se potrudi da razume onu koja nije.
Nije lako (ne)dojiti u današnje vreme.
Tereza Kiš
vaša savjetnica za dojenje
urednica sajta Super beba
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
