Mališani brzo rastu, ali je napredak u razvoju najočigledniji u predškolskom uzrastu. Roditelji tvrde da im se često čini da su njihova deca svaki dan drugačija, pametnija i bistrija. Njihov motorni, kognitivni i socijalni razvoj zapanjuje i stručnjake, koji tvrde da u ovom uzrastu naročito pomno treba pratiti napredak mališana. Da biste bili sigurni da se dete razvija pravilno, pročitajte tabelu koju je sastavio tim pedijatara i psihologa.
Naveli su precizne veštine i osobine koje mališani treba da razviju od 6. do 12. godine života, a ukoliko neka od njih nedostaje potrebno je konsultovati stručnjaka.
Mališani od 6 do 7 godina trebalo bi podjednako da uživaju u kreativnim i sportskim aktivnostima. Vole da, na primer, crtaju, preskaču konopac, igraju se loptom ili igračkama i uvežbavaju usvojene veštine. U tom uzrastu gube prve zubiće, vide precizno i jasno, znaju da voze bicikl i radoznali su. Postavljaju pitanja i interesuju se za nove stvari o kojima ne znaju ništa. Stručnjaci savetuju da u ovom uzrastu odgovorite na sva pitanja koja mališan postavi, jer se u suprotnom može dogoditi da prestane sa zapitkivanjem, što nije dobro. Deca ovog uzrasta trebalo bi da razumeju pojam boja, da razlikuju dan i noć, levu i desnu stranu. Trebalo bi da znaju da prepišu ili precrtaju određene oblike kao što su kocka, romboid, piramida. Već je vreme i da znaju da gledaju na sat, kao i da opišu jednostavne predmete i znaju njihovu svrhu. Trebalo bi da sarađuju i shvate šta znači podeliti nešo sa nekim. Ljubomora je, takođe, normalno osećanje za ovaj period, pa nemojte da brinete ukoliko se ljute na braću i sestre. Deca predškolskog uzrasta vole da imitiraju odrasle, ali i da se ponekad igraju sami. Prijatelji su im važni, ali često samo kada su oni raspoloženi. Stidljivi su kada je reč o njihovom telu i mogu im se dogoditi napadi besa. Vole društvene igre
Od 8 do 9 godine pokreti mališana treba da budu manje nespretni. Vole da skaču, trkaju se i preskaču sve što im se nađe na putu. Do sada bi trebalo da znaju da se obuku i obuju sami, kao i da upotrebljavaju jednostavne alate i pribor za jelo. Trebalo bi da znaju datume, da broje unazad, razumeju razlomke, pojam prostornosti, da tečno čitaju, nabroje mesece i dane u nedelji. Vole da skupljaju sličice, salvete, značke, stikere i menjaju ih sa drugarima. Polako počinju da se druže i sa suprotnim polom. Vole da budu deo grupe, pa često žele da se pridruže izviđačima ili nekom sportskom klubu. Zanimaju ih muško-ženski odnosi, ali će retko želeti otvoreno o tome da razgovaraju.
Od 10 do 12 godine deca vole komplikovanije i preciznije radnje. Sposobni su da napišu kraću priču ili sastav, vole da telefoniraju i pričaju da drugarima ili članovima porodice. Polako se uklapaju u društvo čak i ako su ranije više voleli da budu sami. Roditelji su im i dalje centar sveta, pa će često zapitkivati i tražiti podršku od mame ili tate. Neki od njih prvi put će imati i najboljeg prijatelja, a počeće i življe da se interesuju za suprotni pol. Vole razgovor, zagonetke i jednostavnije rebuse.
U svakom slučaju, podrška roditelja u ovom osetljivom periodu je ključna. Pratite kako se vaš mališan razvija i pružite mu podršku i objašnjenje kad god to zatraži. Svi poremećaji u razvoju su, tvrde stručnjaci, lako prepoznatljivi, pa je vreme provedeno sa detetom najbolji način da ga posmatrate i na vreme sprečite eventualne probleme.
POREMEĆAJI RAZVOJA
Najčešći razvojni poremećaji (autizam, Retov i Aspergerov sindrom) vidljivi su od najranijeg detinjstva, a razvijaju se do pete godine života. Tačan uzrok nastanka još nije poznat, a virusi, bakterije, gljivice, otrovi iz prirodne okoline, pesticidi, teški metali, pa čak i vakcinacija, samo su neki od faktora rizika. Jedna od pretpostavki je i da su poremećaji prouzrokovani problemima u organima za varenje kao i netolerancija na laktozu.
Simptomi su izmenjen mišićni tonus, kruto držanje tela, izostanak osmeha, mimike i kontakta pogledom. Ovakva deca obično sa sobom nose omiljeni predmet sa kojim se ne igraju, ali imaju napade panike ukoliko pokušate da im ga uzmete. Ne žele da se druže, prestaju da komuniciraju govorom, stalno ponavljaju određene reči ili govore neprepoznatljivim, “svojim” jezikom, ne traže ništa rečima nego uzimaju majku za ruku i vode je do željenog predmeta. Kod ovakvih poremećaja javljaju se i karakteristični pokreti – lepršanje rukama, radovanje bez povoda, poskakivanje. Terapija logopeda, psihologa i nutricioniste u ovakvim slučajevima je neophodna, a upornost i sistematičnost u sprovođenju deci olakšavaju učenje, bolje zapažanje i uključivanje u zajednicu.