Šta je to sindrom policističnih jajnika?
Sindrom policističnih jajnika je kompleksno hormonsko stanje koje pogađa 5% do 10% žena u reproduktivnom periodu. Simptomi policistićnih jajnika uključuju probleme sa plodnošću, akne, gojaznost, pojačanu maljavost i povećan rizik od razvoja dijabetesa tip 2. (1)
Policistični jajnici i dojenje
Malo je istraživanja iz oblasti policističnih jajnika i dojenja. Moguća veza između policističnih jajnika i smanjene količine mleka je predstavljena u istraživanju urađenom inicijalno 2000. godine na uzorku tri žene koje su imale problem sa manjkom mleka. (2) Pretpostavljeno je da je moguće da je ovaj sindrom uzrokovao slabiji razvoj žlezdanog tkiva. (3)
U 2008. istraživanje (4) je urađeno na uzorku od 36 majki sa sindromom policističnih jajnika i 99 majki bez ovog sindroma. Ovo istraživanje je kao zaključak imalo da majke sa sindromom naizgled imaju smanjenu sposobnost dojenja u ranom postnatalnom periodu u odnosu na žene bez sindroma. Ali do uzrasta oko 3 meseca nakon porođaja dojenje je bilo na jednakom nivou kod obe grupe. Naučnici su takođe u ovom istraživanju uočili moguću negativnu vezu između nivoa “pre-androgenog” hormona kod majki sa policističnim jajnicima i dojenjem. Ovo može biti uzrok zašto su neke majke sa policističnim jajnicima imale probleme sa manjom količinom mleka.
[wp_ad_camp_1]
Ipak važno je da se zna da mnoge majke sa policističnim jajnicima sasvim uspešno doje, nemaju probleme sa manjkom mleka, a neke čak imaju p problem sa prevelikom količinom. (2) Potrebno je da se uradi više istraživanja pre nego se da konačan zaključak u vezi sindroma policističnih jajnika I dojenja.
Važnost dojenja za majke sa policističnim jajnicima
Žene sa policističnim jajnicima imaju povećan rizik da kasnije u životu obole od dijabetesa tip 2. Takođe deca majki sa policističnim jajnicima imaju genetski rizik da razviju dijabetes tip 2. Pošto dojenje pomaže I štiti I majku I bebu od razvoja ovog oboljenja kasnije u životu ovo povećava značaj dojenja za oboje. (3)
Promene u dojkama za vreme trudnoće
- Većina majki primećuje promene u dojkama, za vreme trudnoće, na sledeći način kako bi se dojke pripremile za dojenje:
- Rana osetljivost dojki je česta I kod većine žena predstavlja jedan od prvih znakova trudnoće. Neke majke primećuju promenu boje areola/bradavica, koje postaju tamnije.
- “Kvržice” na areolama, poznate pod nazivom Montgomerijeve žlezde, oko bradavca postaju izraženije. Ove žlezcice stvaraju tečnost koja pomaže da koža areola bude elastičnija a pomaže I odstranjivanju bakterija.
- Dojke se povećavaju (5) Kada će doći do ovih promena zavisi od žene do žene ali većina njih do kraja trudnoće prođe kroz ovu promenu.
- Dojke počinju da stvaraju kolostrum (prvo mleko koje počinju da prave). Neke žene mogu da istisnu malene količine kolostruma počevši negde od 16 nedelje trudnoće, dok druge ne primete prisustvo kolostruma sve do porođaja.
Ove promene ukazuju da se vaše dojke spremaju za dojenje. Ukoliko niste primetili ništa od navedenog predlažem vam da se posavetujete sa svojim ginekologom ili savetnicom za dojenje.
Šta možete uraditi da povećate uspeh dojenja?
Bez obzira da li je majka zabrinuta za svoju sposobnost da ima dovoljno mleka ili ne postoje koraci koji mogu da se preduzmu da se maksimalno omogući uspešno dojenje. Ovo može uključiti savetovanje sa savetnicom za dojenje ili doktorom.
Neki od mogućih koraka uključuju ne korišćenje lekova protiv bola za vreme porođaja (hipnoterapija, voda, masaža, tople obloge, kontrolisano disanje…); praktikovanje kontakta koža na kožu bez odlaganja odmah nakon porođaja koje prati zajednički boravak majke i bebe 0/24; hranjenje bebe podojima na zahtev; vođenje računa o pravilnom položaju za dojenje; izbegavanje upotrebe adaptiranog mleka osim ako je medicinski indikovano; iznegavanje korišćenja cucli varalica.
[wp_ad_camp_1]
Lekovi
Majke koje imaju problema sa malom količinom mleka mogu da porazgovaraju sa sojim doktorom o upotrebi određenih lekova koji mogu da pomognu oko povećanja količine mleka. U zavisnosti od osobe do osobe neki doktori mogu da daju terapiju lekovima poznatim kao galactagogue koji služe za povećanje količine mleka.
Sistem za relaktaciju
Majke koje imaju dugoročni problem sa količinom mleka mogu da uzmu u obzir I korišćenje sistema za relaktaciju koji omogućava da beba u isto vreme dobija neophodni dodatak dok se hrani na dojci. Detalje o sistemu za relaktaciju možete videti ovde: Šta je to sistem za relaktaciju, kada i kako se koristi?
Reference
- Shannon M, Wang Y 2012, Polycystic ovary syndrome: a common but often unrecognized condition. J Midwifery Womens Health 57(3):221-30.
- Marasco L, Marmet C, Shell E 2000, Polycystic ovary syndrome: a connection to insufficient milk supply? J Hum Lact 16(2):143-8.
- Nesmith H 2006 (November), Polycystic Ovarian Syndrome (PCOS) and Lactation. Topics In Breastfeeding Set XVIII, Lactation Resource Centre.
- Vanky E, IsaksenH, Moen MH, Carlsen SM 2008, Breastfeeding in polycystic ovary syndrome. Acta Obstet Gynecol Scand 87(5):531-5.
- Vanky E, Nordskar J, Leithe H, Hjorth-Hansen A, Martinussen M, Carlsen S 2012, Breast size increment during pregnancy and breastfeeding in mothers with polycystic ovary syndrome: a follow-up study of a randomised controlled trial on metformin versus placebo. BJOG 119 (11):1403-1409. doi:10.1111/j.1471-0528.2012.03449.x.
Izvor: Australian breastfeeding association
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
