Postoji pet najučestalijih problema sa spavanjem: teškoće s uspavljivanjem, buđenje tokom noći, prerano buđenje, dete koje nikada nije umorno i strah od samoće, mraka i slično.
U nekim slučajevima ovaj problem je toliko velik da je potrebna pomoć pedijatra, no pre nego se obratite lekaru, pokušajte sami pomoći svome mališanu.
Poteškoće s uspavljivanjem postoje kod 22 posto devetomesečnih beba, 15 do 20 posto dece između jedne i dve godine i 16 posto dece stare tri i više godina. Šta možete učiniti ako i vašeg mališana muči ovaj problem? Stvorite jednostavnu rutinu odlaska u krevet. Na primer: večera, kupanje, pa krevet. Dajte svojoj bebi vremena da se opusti u krevetu. Ako počne plakati, nemojte odmah skakati, ali ako plač potraje duže, otiđite do nje.
Za bebino opuštanje stvorite tišinu u domu te je učite da je noć drugačija od dana. Ako vam se čini da bebi ne odgovara potpuna tišina, radite po kući neke stvari koje radite tokom dana. Zvukovi koji dopiru iz domaćinstva umirit će dete jer će znati da ste u blizini. Važno je naglasiti da kod ustrajanja da dete zaspi morate biti čvrsti i odlučni. Ne odustajte ako dete duže vreme ustaje iz kreveta i traži da ga uzmete k sebi – treba će strpljenja, ali s vremenom će se naučiti.
Od čestih noćnih buđenja pati 42 posto beba starih devet meseci, 20 do 16 posto dece između jedne i dve godine i 14 posto dece stare tri i više godina. Mnoge bebe nastavljaju se buditi po noći i nakon što navrše godinu dana kako bi dobile flašicu. Ako je želite odviknuti od toga, smanjite noćna hranjenja i postupno zamenjujte mleko vodom.
U slučaju da dete obično uspavljujete na rukama ili mu pevate, možda će mu biti teško zaspati samom ako se probudi po noći. Pokušajte ga smiriti prigušenim svetlima i tihim govorom. Ovu metodu verovatno ćete morati ponoviti nekoliko puta.
Što učiniti ako se beba budi prerano? Za početak, pomoću roleta i zavesa zamračite sobu kako dete ne bi probudilo dnevno svetlo. Neka kraj deteta uvek budu igračke s kojima neće praviti buku ako se probudi rano tako da ne probudi ostale ukućane. Može biti i da je vaše dete po prirodi ranoranilac. U tom slučaju, morat ćete se jednostavno biti strpljivi. Kada krenu u vrtić ili školu, deca obično počnu spavati duže.
Neka deca funkcioniraju tako da se roditeljima čini da se nikada ne umore. U takvoj situaciji za bolji san pomoći će uvođenje dnevne rutine kako bi se beba navikla ići spavati uvek u isto vreme. Pre spavanja pazite da se ne uzbudi previše – dobro bi bilo pola sata pre odlaska u krevet postupno smirivati dete. Pokušajte smanjiti spavanje preko dana, naročito popodne. Međutim, ako je detetu zaista potreban popodnevni odmor, nemojte ga na silu sprečavati. Možda će vaše dete imati manju potrebu za spavanjem preko dana ako ga okupirate fizičkim aktivnostima u kojima će uživati. Ako ništa ne pomaže, odnosno dete zaista nije umorno, stavite ga u krevet i obezbedite ga igračkama.
Nesigurnost i strah česti su razlozi zbog kojih deca ne žele zaspati i pustiti roditelja da ode iz sobe. Nikada se nemote smejati strahovima svoga mališana ili ih zanemarivati. Pokušajte otkriti što bi mogao biti razlog – dolazak nove bebe, početak odlaženja u vrtić ili buka – i radite na tome da smanjite njegovu muku.
Ako se vaše dijete boji ostati samo, obećajte mu da ćete ga doći pogledati svakih pet do deset minuta. Dete će se osećati sigurno znajući da ćete se vratiti i nakon par vaših dolaska verovatno će zaspati. Osećaj sigurnosti dobit će i ako vas nakon odlaska u krevet čuje u susednoj sobi gde možete na primer, slagati odjeću ili peglati.
Kako biste odagnali strah od mraka, ostavite mu lagano svetlo po noći, a od pomoći će biti i puštanje umirujuće glazbe. Pobrinite se da dete uvek uz sebe ima svoju najdražu igračku ili slično. Nikada nemojte dijete slati u njegovu sobu kada ga kažnjavate. Na taj način doživljavat će je kao zastrašujuće, a ne ugodno mesto.
Vaš mališan će se manje bojati i ako mu pre spavanja pričate o lijepim snovima koje bi mogao sanjati ako zaspi. To može biti i posjet zabavnom parku koji planirate sljedeći vikend.
(Tporal)