Vid se postupno razvija tokom prve godine, a kada dete učini prve samostalne korake približi se nivou vida odrasle osobe
U ovom prikazu biti će reči o karakterističnim razdobljima razvoja vida u deteta kao i simptomima normalnog i poremećenog razvoja koja može uočiti bilo roditelj, bilo lekar.
Vid se postupno razvija tokom prve godine, a kada dete učini prve samostalne korake približi se nivou vida odrasle osobe. Pre je prevladavalo mišljenje da dete po porodu ništa ne vidi, što se pokazalo netačnim. Kod rođenja je vidni sistem deteta formiran, ali je, kao i većina drugih struktura poput mozga ili nekih drugih organa (bubrezi, jetra), zapravo nezreo. Stoga novorođenče svet oko sebe vidi samo kao izmenu svetla i senke, ali bez boja. Primećuje samo obrise predmeta, i to onih većih u njegovoj blizini. Vrlo jasno raspoznaje obrise lica i tela majke i njenom blizinom se smiruje.
U prvim mesecima života, dete još ne može kontrolisati mišiće koji pokreću očnu jabučicu pa ne može zaustaviti pogled na jednom predmetu tj. nije u stanju “fiksirati” predmet. Iz istog razloga, oba detetova oka ne mogu istodobno gledati prema nosu (konvergencija) ili povremeno skrenuti u stranu (divergencija) te se dobiva dojam da dete škilji (strabizam).
U tom razdoblju, iznošenjem deteta na izvor svetla, npr. prema prozoru, majka može primetiti da dete zatvara oči, stiska vjeđe, a obe zenice se sužavaju. Ovo je uredna reakcija deteta na svetlo, a znači da su prozirni mediji oka zdravi, a svetlost prolazi i podražuje pozadinu oka (mrežnicu), usled čega se javlja opisana reakcija na svetlost. Ako je ova reakcija odsutna ili prisutna samo na jednom oku, potrebno je potražiti savet lekara. Pregledom prednjeg segmenta oka lekar može utvrditi promene izgleda veđa, širine rasporka, treptanja i osetljivosti na svetlo.
U slučaju povećanog očnog pritiska u deteta se mogu uočiti povećane očne jabučice te povremena smanjena providnost rožnice koja može biti povećanog promera. Može se javiti i suzenje. Potrebno ga je otkriti u prvom mesecu života, moguće već prvih dana. Optimalna dob otkrivanja je do kraja 3. meseca života deteta. Sličan izgled u prvom mesecu života deteta može biti kod visoke kratkovidnosti. Spontano titranje očiju može se uočiti u obliku grčeva koji mogu biti horizontalni, vertikalni ili rotatorni, a javljaju se već od novorođenačke dobi. Treba ga uočiti čim se pojavi, jer je često povezano s drugim smetnjama vida, a može biti i udruženo s neurološkim poremećajima. Nekoordinirani pokreti očiju javljaju se u 1. mesecu života do razvoja refleksa fiksacije i normalna su pojava u dojenčeta.
U drugom mesecu života dete počinje uočavati predmete jasnih boja, a obrisi predmeta postaju oštriji i jasniji pa uspe fiksirati predmet na udaljenosti od 25-30 cm, što je upravo razmak na kojem komunicira s majkom. Da bi utvrdili prati li predmete, detetu se pokaže igračka jasnih boja (npr. crvene) na udaljenosti od oko 25 cm od njegovog lica i pokuša mu se privući pažnja. Kada se uoči da dete prati igračku, treba je pomicati na jednu i drugu stranu do 45°. Ako dete ne pokazuje sigurnu saradnju, preporučuje se ponoviti test za mesec dana.
Početkom trećeg meseca života uočava se znatniji napredak u sveukupnom rastu i razvoju, posebno vidnog sistema i to zahvaljujući razvoju mrežnice, posebno njenog središnjeg dela (makule) koje reaguje na svetlo. Dete tada počinje jasnije gledati pa jasno uočava kontrast crno-belo, zaustavlja pogled na predmetu koji prepoznaje s njegovim detaljima. I lice majke raspoznaje znatno jasnije i s puno više detalja. Raznim gestama, pa tako i vidom, odgovara na majčin pogled i smešak.
U dobi od četvrtog meseca vidni sistem razvija osećaj dubine, odnosno prostora. Dete najpre pogledom sledi predmet koji se u njegovom vidnom polju nalazi horizontalno, zatim vertikalno i to na udaljenosti od oko 25 cm. Opažanje udaljenosti moguće je zbog razvoja mehanizma akomodacije (prilagodbe). Očna sočiva je prirodno elastična i menja zakrivljenost ovisno o udaljenosti slike koju oko trenutno gleda, bez obzira radi li se o predmetu koji je blizu ili daleko. Dete jasno vidi predmete na udaljenosti od jednog metra, dok su mu udaljeni predmeti još nejasni. Ako majka najpre približi predmet očima deteta, a zatim ga pomakne na metar udaljenosti, dete se naginje prema napred i nastoji uhvatiti predmet. U stanju je videti predmet koji majka brzo pokreće pred njegovim očima, a ono ga želi uhvatiti. Može uhvatiti predmet koji vidi tek kada uskladi pokret ruke i proceni udaljenost predmeta kojeg oko vidi (okulomotorna koordinacija).
U šestom mesecu života dete jasno razlikuje oblike i boje predmeta, iako ne još sasvim jasno. U tom razdoblju razvija se binokularni vid tj. oči gledaju istodobno i na taj način gledaju sliku u isto vreme.
Moguće je ispitati i koristi li dete svako oko zasebno (tzv. obrambena reakcija). Dete sedi majci na krilu s leđima okrenutim prsima majke. Naizmenično mu se pokrije jedno pa drugo oko i promatra ponašanje. Ukoliko se ne brani, nalaz je uredan. Ako se dete kod pokrivanja jednog oka brani, znači da mu je pokriveno oko bolje, a oko koje nije bilo pokriveno slabovidno. Test treba ponoviti nakon mesec dana i u slučaju istog nalaza uputiti ga oftamologa. Pomoću obrambene reakcije može se otkriti slabovidnost, koja se definiše kao delomičan ili gotovo kompletan gubitak vida na jednom ili oba oka.
Pomoću testa pokrivanja i otkrivanja oka (cover-uncover test), može se utvrditi postoji li razrokost ili strabizam. Dete sedi majci na krilu s leđima okrenutim prsima majke. Ispitivač naizmenično pokriva otkriva desno i levo oko (dok dete fiksira neki predmet ili džepnu svetiljku) i promatra pokazuje li jedno ili drugo oko otklon prema unutra (k nosu) ili van. Ukoliko nema otklona, nalaz je uredan. Postojanje otklona ukazuje na razrokost. To je stanje kod kojeg se vidne osovine očiju postavljaju u drugačiji položaj od onog koji odgovara fiziološkim uslovima, a često se javlja uz refrakcijske anomalije i slabovidnost. U slučaju javljanja otklona potrebno je ponoviti test za mesec dana i ukoliko je nalaz isti potrebno je dete uputiti oftamologu.
Uz ove navedene testove, korisno je ispitati i pokretljivost mišića koji pokreću očnu jabučicu. Detetu se pokaže privlačna igračka koju ono treba pratiti u 9 položaja: od gore preko vertikalne linije do dole, od gore desno do dole levo, od gore levo do dole desno te od krajnje desno preko horizontale do krajnje levo. Ako izostane kretnja očne jabučice u nekom od opisanih položaja, potrebno je dete odmah uputiti oftamologu.
S navršenom godinom dana dete usavršava trodimenzionalni vid. Vidno polje mu se proširuje, a svet vidi drugačijim, plastičnijim i manje ravnim nego u ranijim razdobljima razvoja. Razlikuje oblike predmeta – promatra okrugle forme, uočava da kocka ima više ploha. Počinje jasnije razlikovati boje, s time da bolje razlikuje jake boje, dok prepoznavanje nijansi dolazi u sljedećim godinama razvoja.U igri s detetom majka mu treba davati predmete različitog oblika i promatrati kako se ono igra. Ako ih u ruci okreće i promatra svaki deo, ako ih približava pokušavajući usporediti svaki deo, znači da je dete postiglo razvoj vida odrasle osobe i da shvaća da neki predmeti mogu menjati oblik, da kocka ima uglove i da je različita od kugle. Dete jasno gleda u daljinu i raste mu zanimanje za sve što ga okružuje.Ukoliko razvoj vida sledi uredne obrasce razvoja, u dobi od tri godine je potrebno odvesti dete na prvi oftamološki pregled.
Pri opštem sistematskom pregledu s tri godine života deteta, potrebno je roditeljima dati primjerak E-testa da dete nauče rukom pokazivati razne položaje slova E kako bi se s četri godine moglo pristupiti testu. Majka detetu zatvori levo oko dok se ispituje desno oko. Ako dete vidi sve znakove, nalaz je uredan. Ukoliko ne vidi zadnji znak to je još uredno, ali potrebna je kontrola za 2-3 meseca. Ukoliko dete kod prvog pregleda vidi manje od trećeg reda gledano odozdo, potrebno je ponoviti pregled za mesec dana.
Izvor: zdraviilepi.com