Izvor:Glasjavnosti
PČELINJE SAĆE IMA IZUZETNO LEKOVITE MOĆI
Med i saće moraju biti dobrog ukusa i kvaliteta, moraju biti bez polena, znakova fermentacije i stranih čestica
U dosadašnjim prilozima govorili smo prvenstveno o centrifugiranom ili ceđenom medu, koji se potrošačima nudi kao tečan, a ređe kristalisan. Ovaj put reći ćemo nešto više o još jednom vrlo značajnom proizvodu pčela, a to je med u saću. Med u saću traže dve vrste potrošača. Jedni su oni koji hoće med za lek, jer im je to najveća garancija da je med prirodan, a oni drugi su sa „dubljim džepom“, koji hoće prirodnu nedorađivanu hranu, koja predstavlja svojevrstan delikates. Med u saću mora poticati iz okvira, odnosno poluokvira, u kojima nije bilo izvođenja legla. Kada je med poklopljen, okviri se vade i saće sa medom se seče u parčad željene veličine. Tako odsečena parčad stavljaju se direktno u staklene tegle ili drugu pogodnu ambalažu. Ambalaža se puni vrcanim medom koji sporo kristališe (bagrem) ili se med nakratko zagreva do 650 C, a potom hladi na 450 C. Ipak, zagrevanje meda se ne preporučuje, jer čist bagremov med zbog sporosti kristalizacije može odlično poslužiti i u tu svrhu. Da bi se održala reputacija posebnog kvaliteta, pakovanje meda u saću koje je zaliveno tečnim medom mora imati najbolji izgled. Med i saće moraju biti dobrog ukusa i kvaliteta, moraju biti bez polena, znakova fermentacije i stranih čestica. Poklopljeno saće sa medom treba da bude isečeno po dužini u pravilne komade koji se pružaju od vrha do dna tegle. Tegle treba da budu sa širokim otvorom, tako da prilikom pakovanja parčad mogu nesmetano da klize po strani.
Belgijski advokat, pesnik i pisac najlepše priče o pčelama, nobelovac Moris Meterlink (1862-1949), još krajem 19. veka bio je začuđen nalazima matematičara o saću, pa je oduševljeno kazao: „Jedno remek-delo u košnici, šestougaona ćelija, u svakom pogledu dostiže potpuno savršenstvo i svi geniji ovoga sveta zajedno ne bi mogli baš ništa da je poboljšaju“. Izgleda da šestougaona ćelija, prema mišljenju Meterlinka, nije nastala iz neke mehaničke nužnosti, već da je zaista proistekla iz inteligencije, iskustva i volje pčela. Ipak, nisu li pčele pri izboru šestougaone osnove za gradnju svog savršeno oblikovanog gnezda-saća imale pomoćnika u vibracijama, koje nastaju pod uticajem kosmičkih elektromagnetnih talasa. Naime, boljim poznavaocima fizike poznat je eksperiment nemačkog fizičara iz 18. veka Ernesta Klajdna, kojim je pokazao da različite oscilacije zvuka violine, na sitnom pesku na metalnoj ploči, ispod violinijskih žica, stvaraju različite šare, među kojima i šestougaone mreže, koje podsećaju na pčelinje saće. Treba, dakle, verovati da su poruke iz kosmosa pomogle pčelama da odaberu najpogodniji geometrijski oblik za svoje gnezdo. I najpoznatiji svetski arhitekti, kao što su Gaudi Antonio, Le Korbizije, Frenk Lojd Rajt i drugi inspiraciju za svoja arhitektonska ostvarenja nalazili su u prirodnoj arhitekturi koju su pčele primenile u svojoj košnici. Takođe, i arhitektama savremenih pčelarskih zdanja pčelinje saće je poslužilo za idejno rešenje. Zgrada Nemačkog pčelarskog saveza sagrađena je u potpunosti od šetougaonih elemenata po uzoru na savršeno pčelinje saće. Ovo je sasvim sigurno i više od simbolike. Strukturu pčelinjeg saća ljudi koriste u najrazličitije svrhe, pa i u gradnji najsavremenijih letilica.
Med u saću koji se seče u parčad određene veličine može se pakovati i u određenoj ambalaži bez zalivanja. Postoje i mali ramovi tzv. boksesi u kojima pčele izgrade saće, napune ga medom i ćelije poklope voskom. Takav med veoma je tražen na zapadnom tržištu. Najjednostavnije je ceo ram, sa lepo izgrađenim ćelijama saća i svim napunjenim i poklopljenim ćelijama, obložiti folijom i vakuumirati i takvog ga ponuditi potrošačima. Proizvodnja meda u saću zahteva više posla, znanja i izuzetno jaka pčelinja društva, pa je samim tim i cena ovog proizvoda nešto veća u odnosu na vrcani med.
Žvakanjem meda u saću sastavljenog od meda i voska u naš organizam unosimo biološki aktivne materije koje se u njemu nalaze, na primer vitamin A. Žvakanje saća čisti zube i dezinfikuje usnu šupljinu, ali i smanjuje pojavu karijesa, dokazali su naučnici. Pomaže u čišćenju desni, ali i u direktnom odstranjenju zubnog kamenca. Saće sadrži sve korisne sastojke koji su sadržani i u drugim pčelinjim proizvodima. Žvakanje saća blagotvorno utiče na sluzokožu disajnih puteva. S obzirom na to da su oboljenja disajnih puteva često povezana sa poremećajem metabolizma i nedostatkom nekih hranljivih materija, teško je proceniti značaj lekovitosti meda u saću. Saće je odlično sredstvo za lečenje prehlade. To je bilo poznato još u starom Egiptu. Obično se preporučuje žvakanje četiri do šest sati dnevno. Sažvakanu masu treba ispljunuti. Po pravilu, za lečenje je potreban jedan dan, ali zbog mogućeg recidiva, može se ponoviti i sledećeg dana. Žvakanje saća je odlična preventiva jakim sinusnim zapaljenjima u jesenje-prolećnom periodu, kada je verovatnoća oboljenja najveća.
Osobe koje stalno koriste saće do svoje šesnaeste godine retko su sklone prehladama, retko obolevaju od groznice, ili bolesti nosa. Žvakanje saća jača imunitet disajnog trakta koji traje najmanje četiri godine.
U pogledu prirodnosti, pčelinje saće je jedina prirodna žvaka koja nema zamenu.