Izvor: blic.rs
Da li ste se ikada zapitali zašto muškarci imaju bradavice ili zašto neki pripadnici jačeg pola imaju izraženije ženske karakteristike od drugih? Iako mnogi to ne žele da priznaju, svako od nas ima i muške i ženske odlike, piše “Delhi Planet”.
Nisu svi muškarci mišićavi i krupni, niti su sve žene vitke i zanosne. Kao što smo svi učili u srednjoj školi, svaki čovek poseduje 23 para hromozoma tokom začeća. Oni se dele na dve kategorije. Jedan par hromozoma određuje pol – XX kombinacija znači da će dete biti žensko, a XY da će biti muško.
Ipak, ono što nam udžbenici ne govore je da se svaki pojedinac rodi kao žena i da tek sedam nedelja nakon začeća plod razvije muške ili ženske karakteristike.
Ukoliko ne dođe do promena u okolini u ranoj fazi razvoja, fetus će se razviti u ženski. Ukoliko, pak, zadobije muški pol, njegov Y hromozom će podstaći proizvodnju testosterona, muškog hormona koji utiče na mozak i genitalije. Ali za razvoj ženskog deteta nisu potrebni ženski hormoni – žensko telo najranije od desete godine počinje da proizvodi hormone zahvaljujući kojima devojka postaje žena. Suštinski, ovo bi značilo da svaka osoba započinje život sa “ženskim mozgom”, zaključuje “Delhi Planet”.
Testosteron daje muške karakteristike mozgu i genitalijama onim embrionima koji su genetski određeni da se razviju kao muški. Postoje neki direktni, kao i masa posrednih dokaza, da je širok spektar varijacija stepena u kojem mozak dobija muške karakteristike. Zato postoji mnogo “feminiziranih muškaraca” širom sveta, dok “muškobanjastih žena” i nema mnogo.
Muške bradavice pojavljuju se već u trećoj ili četvrtoj nedelji razvoja ploda, mnogo pre nego polne karakteristike. Čak sedam pari bradavica poređano je duž strana mlečnih žlezdi, od gornjeg dela grudi do pupka.
I muške i ženske bebe rađaju se sa glavnim mlečnim žlezdama – kod dečaka se ova žlezda dalje ne razvija, osim ukoliko nije stimulisana ženskim hormonom estrogenom, naveo je “Delhi Planet”.