U Nišu je 18.03.2016. godine, pod pokroviteljstvom gradskeopštine Medijana,održana besplatna radionica o dojenju za trudnice. Naravno pored trudnica radionici su mogle da prisustvuju i buduće tate kao i majke koje su se već porodile a ova tema ih interesuje.
U prostorijama Regionalnog centra za obrazovanje okupilo se blizu 50 učesnika radionice. Iako je prvobitno planirano da radionica traje oko dva sata zbog velikog broja učesnika i mnogobrojnih pitanja ona je trajala nešto više od tri sata.
Ovo je prva radionica kojoj se odazvao ovako značajan broj trudnica i pokazatelj je da se ipak svest o značaju pripreme za dojenje povećava i da je sve više žena koje shvataju značaj ovakve obuke za uspešan start dojenja. Ono što nas raduje je i prisustvo majki koje su bile na našoj predhodnoj radionicu kao trudnice a sada su nam se pridružile i kao majke kako bi dopunile svoje znanje o dojenju.
[wp_ad_camp_1]
Nakon što je radionica završena dobili smo i sledeće dve poruke koje jasno ukazuju na dobrobiti organizovanja ovog vida podrške:
Kroz svoju drugu trudnoću koračam spremna, samouverena i svesna svog iskustva. Znam da umem da se porodim, ja sve to mogu, svuda sam već bila i uspešno prošla kroz sve etape rađanja u niškom porodilištu. Osim… Osim onoga što dođe nakon porođaja, e to mi baš nije išlo od ruke.
Taj nivo odnosa mene i moje bebe je zaškripao, nešto nije štimalo tada pre tri godine. I…nismo uspeli, a ja nisam sigurna zbog čega.
Došla sam na Terezinu radionicu rešena da stvar menjam. Okružena svojim brojnim koleginicama-trudnicama, pratila sam tu priču o načinu na koji dojenje funkcioniše, idealnim položajima i o tome kako do njih stići. Slušala sam o zabludama vezanim za izgled i kvalitet majčinog mleka; o značaju prvih sati i dana nakon porođaja; smejala sam se nestvarnim mitovima koji vladaju u našem narodu i saznala da je cucla varalica baš zato što vara. A varanje nije lepa stvar.
Rečeno je i da bol pri podoju nije dobar. Jer ni bol nije lepa stvar. Mnoge stvari sam već od ranije znala. Pa ja sam gradska mama, suvereno vladam internetom i enciklopedijama. Ali…na radionici sam shvatila da za nešto ipak nisam nikada, baš nikada čula, nešto na šta mi niko do juče nije skrenuo pažnju. Skokovi u razvoju! To je ono što je osujetilo moju veliku želju da dojim. Neću dozvoliti da mi se to ponovi. Ja znam da ću ovog puta uspeti, ja znam i kome ću se obratiti ako nešto opet zaškripi, ja znam da imam podršku.
Čekam svoj drugi najvažniji dan u životu, bolje reći: jedva čekam, jer sam konačno deo svog tereta zvanog „dojenje“ zauvek bacila u mutnu martovsku Nišavu.
Mama L.
Kao i:
Zdravo Tereza,
Nisam previše bila upoznata sa vašim radom u vezi dodjenja do pre par dana kada sam prisustvovala radionici o dojenju u Nišu. Posle Vašeg predavanja shvatila sam koliko stvari nisam znala o dojenju i koliko sam dobijala savete koji se u praksi nisu pokazali dobro.
I moram da priznam da mi je bilo krivo sto nisam ranije saznala za Vas…
Nisam htela u toku radionice da Vam oduzimam vreme individualnim pitanjima pa Vam pišem sada…
Kako je sve to izgledalo možete videti u albumu FB stranice “Moja podrška dojenju” OVDE
Zahvaljujem se i svojim prijateljicama iz Niša koje su uložile svoje vreme, znanje i ideje u organizaciju radionice. Hvala vam od srca!
Na samom kraju radionice prisutne trudnice, buduće tate i majke dobili su zahvalnice na ime prisustva na radionici.
Tereza Miljković
vaša savetnica za dojenje