Često se dojenje povezuje sa pojavom karijesa, pogotovo noćni podoji, baš kao što upotreba flašice sa mlekom koja se da detetu da je ispija po noći dovodi do cirkularnog karijesa. Osnovna činjenica je da nije čvrsto dokazano da postoji bilo kakva veza između podoja (dnevnih ili noćnih) sa pojavom karijesa. Ipak dojena deca mogu da dobiju karijes tako da je dobra dentalna higijena jako važna.
Pre nego se počelo sa korišćenjem flašice pojava karijesa kod male dece bila je jako retka. Dva stomatologa, Dr. Brian Palmer i Dr. Harold Torney, uradili su detaljno istraživanje ljudskih lobanja (stare 500-1000 godina) sa ciljem utvrđivanja propadanja zuba kod dece. Naravno ova deca su bila dojena, najverovatnije duži vremenski period. Njihovo istraživanje ih je dovelo do zaključka da dojenje ne izaziva propadanje zuba odnosno karijes.
Jedan od razloga zašto kod noćnog korišćenja flašice dolazi do pojave karijesa je izvlačenje tečnosti u detetova usta (gde mleko/sok oblaže bebine zube duži vremenski period). Majčino mleko ne oblaže na isti način zube kao ono iz flašice jer ono ne izlazi u bebina usta sve dok ga dete aktivno ne posisa odnosno izvuče iz dojke. Takođe majčino mleko za vreme podoja pri ulasku u usta deteta odlazi iza zubića. Ako dete aktivno sisa, i samim tim izvlači mleko, ono i guta, tako da oblaganje zubića majčinim mlekom nije slučaj i ne predstavlja problem.
Bakterija (prisutna u plaku) pod imenom Streptococcus mutans (S. Mutans) je smatrana glavnim uzročnikom pojave karijesa. Ova bakterija koristi šećer iz hrane kako bi stvarala kiselinu koja direktno utiče na stvaranje karijesa. Streptococcus mutans buja u uslovima kada su prisutni kombinacija šećera, male količine pljuvačke i niska pH vrednost iste. Smatra se da deo populacije (oko 20%) ima povišen nivo ovih bakterija koje stvaraju kiselost tako da su podložni većem riziku od stvaranja karijesa. Kada vaše dete dobije zube ono može da se zarazi ovom vrstom bakterija prenosom koji ide putem pljuvačke od svoje majke (ili druge osobe koja brine o detetu). Kako bi se sprečio ovaj prenos bakterija izbegavajte svaki prenos pljuvačke, kao što su zajednička direktna upotreba kašike, šolje, poljubaca usta na usta, žvakanja hrane za bebu ili stavljanja cucle varalice u usta majke pa zatim davanje detetu. Sa druge strane jedno istraživanje je pokazalo da dete majke koja ima visok nivo ovih bakterija može da stvori i određen nivo zaštite (imunizacije) od propadanja zuba, ukoliko dolazi do čestih kontakata između majke i bebe pre nicanja prvog zubića.
Prema Brajanu Palmeru (Brian Palmer) „Majčino mleko samo po sebi ne uzrokuje karijes. Deca koja su isključivo dojena nisu imuna na pojavu karijesa zbog drugih uticaja koji povećavaju porast rizika za njegovu pojavu. Prenos bakterija (Streptococcus mutans) se vrši kontaktom sa roditeljima, starateljima i ostalima.“ (Palmer 2002).
Do skoro, jedina istraživanja koja su rađena su na efekte laktoze na zube (mlečni šećer, sastojak majčinog mleka), a nisu rađena istraživanja na kompletno sve sastojke majčinog mleka i njegov efekat na zube. Majčino mleko sadrži u sebi laktoferin, sastojak u majčinom mleku koji ubija bakterije Streptococcus mutans (bakterije koje utiču na propadanje zuba). U istraživanju objavljenom u izdanju časopisa Pediatric Dentistry (Dečija stomatologija) u izdanju iz marta/aprila 1999. korišćeni su izvađeni zubi kako bi se došlo do informacija o pH stanju zuba i promenama u zubnom plaku (Erickson 1999) – ovo istraživanje je dovelo do zaključka da „majčino mleko nije kariogeno“. Finsko istraživanje nije moglo da utvrdi nikakvu povezanost između dojenja i karijesa među decom koja su sisala duže (do 34 meseca) (Alaluusua 1990). Valaitis je zaključio „U okviru sistematskih pregleda istraživanja na temu ranog karijesa, metodologija, promenljive, definicije i faktori rizika nisu dosledno ocenjeni. Ne postoji stalna ili jaka veza između dojenja i razvoja dentalnog karijesa. Ne postoji pravi uzrast kada treba prestati sa dojenjem i majke trebaju da se ohrabruju da doje onoliko koliko žele.“ (Valaitis 2000) Druga ocena iz 2013. godine (Lavigne 2013), otkriva “da ne postoji siguran dokaz da produženo dojenje povećava rizik od ranog razvoja karijesa.“
U neobjavljenom master radu koji je napisao dr Torney (Torney, 1992) stoji da nije pronađena veza između rane pojave karijesa (kod dece mlađe od dve godine) i navika u dojenju kao što su česti noćni podoji, uspavljivanje na dojci itd. On je uveren da, pod normalnim uslovima, antitela iz majčinog mleka mogu da se bore protiv bakterija koje su uzročnik karijesa. Ipak ako postoj mala oštećenja u gleđi zub postaje osetljiviji i sam zaštitni faktor iz majčinog mleka nije dovoljan da de bori sa kombinovanim uticajem bakterija i šećerima u mleku. Ova oštećenja se formiraju još u vreme dok zub nastaje in utero. Ovo je detaljno objašnjeno u prilično velikoj studiji posvećenoj dojenoj deci sa ili bez karijesa.
Prema tom istraživanju dete koje je isključivo dojeno (bez flašice sa adaptiranim mlekom, sokovima ili čvrste hrane) neće imati karijes osim ako imaju genetsku predispoziciju, na primer nedostatak ili mekanu gleđ. Kod bebe, koja ima genetsku predispoziciju, prestanak dojenja neće usporiti napredak karijesa već može uticati na ubrzanje propadanja zuba usled nedostatka laktoferina.
Mnogo istraživanja pokazuje da je druga vrsta hrane koju koristi dete (a ne majčino mleko) glavni problem kada se radi o propadanju zuba. Istraživanje Erickson 1999 (gde su zdravi zubi potapani u različite rastvore) je pokazalo da se zub potopljen u majčino mleko ponaša kao da je potopljen u vodu i da nije došlo do propadanja zuba – dok je drugo istraživanje pokazalo da je i ojačao potopljen u majčinom mleku. Ali kada je majčinom mleku dodato malo šećera ova smeša majčinog mleka i šećera je postala mnogo gora od smeše vode i šećera. Ova studija naglašava važnost redovnog pranja zuba i održavanja higijene usta.
Zaključak:
- Iako dojena deca mogu dobiti karijes, majčino mleko samo po sebi ne prdstavlja uzročnika. Druga hrana predstavlja glavni problem.
- Neka deca imaju predispozicije za stvaranje karijesa zbog malih oštećenja zubne gleđi i/ili povećane količine bakterija Streptococcus mutans. Kod ove dece prestanak dojenja neće uticati na smanjenje rizika već može da utiče na ubrzanje propadanja zuba usled nedostatka laktiferina (sastojak majčinog mleka koji ubija ove bakterije).
Šta mogu roditelji uraditi kako bi izbegli propadanje zuba kod deteta?
- Naviknite dete na redovno održavanje oralne higijene od rođenja nežnim čišćenjem desni mekom mokrom krpicom ili gazom.
- Čistite bebine zubiće dva puta na dan (ujutro i uveče) od momenta izbijanja zuba.
- Vodite računa i o svojim ustima – ovo smanjuje količinu bakterija koje mogu da se prenesu detetu.
- Ukoliko vaše dete dobija bilo šta drugo pored majčinog mleka (uključujući i lekove), dobro očistite zube pre odlaska na spavanje. Majčino mleko u kombinaciji sa šećerom je gore od samog šećera kada je u pitanju karijes tako da bi trebalo da vam bude važno da su bebini zubi čisti pre početka noćnih podoja.
- Vašem detetu može biti korisno da nakon čvrste hrane popije i vodu koja će sprati ostatke hrane.
- Smanjite vreme na koje je šećer u direktnom kontaktu sa zubima. Ne dozvoljavajte detetu da po ceo dan nosi flašicu ili šolju sa sobom. Ovo dovodi do stalnog „kupanja“ zuba sa onim što dete pije. Izbegavajte takođe slatku, lepljivu hranu.
A šta raditi po pitanju fluora?
Neki roditelji i zdravstveni radnici izbegavaju upotrebu fluora dok drugi smatraju da može pomoći. Američko udruženje stomatologa (American Dental Association) trenutno preporučuje pažljivu upotrebu dečijih pasti za zube koje u sebi imaju fluor i to za decu mlađu od tri godine u veličini zrna pirinča. Ukoliko vas interesuje dodatni fluor za decu porazgovarajte o tome sa dečijim stomatologom u vašoj životnoj sredini.
Izvor: Kellymom.com
Autor: Kelly Bonyata, BS, IBCLC
Prevod: Tereza Kiš, vaša savetnica za dojenje
