Voće i povrće iz zimnice uzmite samo ponekad, za dušu, a neka ih na stolu zameni svže voće i povrće koje je sada dostupno i tokom zime
Kiseli kupus, ajvar, kiseli krastavčići, turšija, pekmez, slatko, suvomesnati proizvodi,… Ranije je bilo nezamislivo zakoračiti u zimu bez ovih namirnica. Danas znamo da one treba da se izbegavaju i njihovo korišćenje svede na minimum. Zimnica je tekovina vremena kada je ishrana tokom zime bila problem, jer nije bilo prometa svežih namirnica. Danas tog problema nema, pa nema potrebe ni za zimnicom! Zato, ove namirnice treba da se konzumiraju ponekad, za dušu, a ne svakodnevno. Sve ove namirnice su preslatke ili preslane i, najčešće, velike kalorijske vrednosti, tako da stvaraju subjektivni osećaj zadovoljstva i sitosti, ali predstavljaju i veliki rizik za zdravstveno stanje organizma.
Sočno zimsko voće
Pijace će dugo nuditi plodove jeseni i to mora da se iskoristi. Sveže voće mora da bude svakodnevno u jelovniku svih, a naročito dece. Tek krajem zime, kada se zalihe istroše, treba da se uzima voće i povrće koje se uzgaja u plastenicima ili dolazi iz inostranstva, a koje može da se nađe u svakoj bolje snabdevenoj prodavnici. Raznovrsnost u ishrani je imperativ i toga moramo da se pridržavamo i zimi. Prilikom pripremanja, treba da se pridržavamo pravila koja važe i leti: što manje prženja i pohovanja, a što više barenja i pečenja. Obroci bi trebalo da budu češći i manji i da obavezno sadrže dovoljne količine nedoslađenih voćnih sokova. Jedino ovakvom ishranom sprečava se zimsko nagomilavanje masnog tkiva i posledično povećanje telesne mase.
[wp_ad_camp_1]
Svi na svež vazduh
Međutim, pored ishrane, treba da se vodi računa i o fizičkoj aktivnosti. Zima sa snežnim pokrivačem pruža izuzetne mogućnosti za najrazličitije aktivnosti i one treba da se na najbolji način iskoriste. Naravno da treba da se vodi računa o odeći i obući, kao i o vremenu provedenom na svežem vazduhu. Bebe praktično na otvorenom mogu da provode isto koliko i roditelji. Aktivnost beba, na žalost, svodi se na kretanje sa roditeljima ili vožnju sankama. Ne preporučuje se da se bebe voze na skijama ili sankama u naručju roditelja, jer postoji veoma velika šansa da se povrede.
Rumeni obrazi su zdravi
U pogledu odevanja, mnogo je veći rizik da se dete pretopli, nego da se nedovoljno obuče, pa o ovome naročito treba voditi računa. Tek preterano dug boravak na otvorenom i u uslovima ekstremno niskih temperatura, vetra i padavina, postoji rizik da se dete razboli. Takođe, duži boravak u mokroj garderobi, takođe može da dovede do problema. To što se obrazi brže i više zarumene i nosić procuri, ne treba da nas brine, jer je manifestacija dečjeg preteranog odgovora na uslove spoljne sredine. Ukoliko vremenski uslovi nisu ekstremni, detetu ne treba da se pokrivaju lice i disajni putevi. Poželjno je da se, zbog poboljšanja cirkulacije i pročišćavanja disajnih puteva, na otvorenom provede barem 30 minuta svakog dana. Takođe, poželjno je da se, kadgod je moguće, sunčevim zracima zimi izlažu lice i šake, zbog stvaranja vitamina D u koži.
Provetrite stan
U kući je potrebno da se obavezno, jednom dnevno otvore prozori, da bi se zamenio ustajali vazduh i izbacila prašina i mikroorganizmi. Temperatura u prostorijama u kojima borave deca mora da bude u zoni 18 do 23 stepena Celzijusa, osim kod novorođenčadi, kada je potrebno da temperaura bude i do 27 stepeni.
Piše Mr sci. med. Sead Malićević, specijalista medicine sporta
