Draga Tereza,
samo da Vam se zahvalim na svakom savjetu koji ste mi dali, bilo putem odgovora ili postavljanjem tekstova o dojenju! Hvala vam od srca, bili ste jedini koji ste mi pomogli na početku da savladam sve prepreke, da se ne obazirem na komentare da mi je slabo mlijeko, da ne mogu da dojim jer imam vodeno mlijeko, pa kada je bio blister, pa mastitis, pa skok u razvoju, pa štrajk dojenja…
Mnogo sam toga naučila od Vas, a i o samoj sebi, a to je da nikada ne treba odustajati! Ovo pišem jer smo završili divno putovanje sa napunjenih 30 mj. dojenačkog staža, sam je postepeno prestao da traži svoju dudu duju kako je imao običaj da kaze! 🙂 evo već 8 dan prođe, a moj dječak više ne sisa…
Malo sam tužna, ali što kažete i to je normalno! Sika nam je bila spas i utjeha i kada smo bili u bolnici dva puta, kada je non stop bio na meni, a doktori su za divno čudo davali podršku i govorili bravo mama, neće primati infuziju i neće dehidrirati, spas nam je bila kod respiratornih inf. sa kojima smo se često borili, spas je bila kod visokih temperatura i nicanja zubića… Mama je bila umorna i neispavana jedan period, ali sve se isplatilo, jer ova bliskost i povezanost sa mojim sinom se ne može porediti ni sa čim na svijetu!
Čućemo se, nadam se opet nekada, kada dođe novi član u kuću.. Ljubim Vas puno i hvala na svemu!
Pozdrav iz Banja Luke
