Pozdrav, evo zelim i ja podijeliti najljepse iskustvo koje sam u zivotu dozivila, dojenje.
Gdja Tereza zna koliko sam joj samo mejlova poslala,nisam znala nista,moje znanje o dojenju je bilo ravno nuli,tj.mislila sam da stavis bebu na cicu i to je to. No,problema je bilo more; ragade, podljevi, uvucene bradavice, mastitis, antibiotici, “manjak” mlijeka, skokovi u razvoju, itd itd. Vecina mi je rekla, “Daj djetetu flasicu da se najede”, ja sam bila uporna i iako mi se plakalo,sa smjeskom sam rekla da nije gladna i idemo dalje,iz podoja u podoj,iz dana u dan.. danas evo 3ipol mjeseca kako samo dojimo,odlicno napredujemo i sve je ok.. nemoram vam reci kakav je osjecaj kad znas da si dao sve od sebe da dijete jede najbolju mogucu hranu i da si u tome uspjela, a da nije bilo Tereze poklekla bih,jer sama ne mozes. Pozdrav svima. I p.s. neka bude anonimno,iako mi sikimo uz potpunu diskreciju,ona tako voli staviti majicu preko lica
