Ovog vikenda nije bilo mnogo odmaranja za mene. Pored drugih redovnih obaveza bilo je i kućnih poseta. Dve bebe i dve mame, obe sveže izašle iz porodilišta, imale su potrebu za kućnom posetom. Imale su potrebu da budu saslušane, da porazgovaraju, da budu sigurne da rade sve kako treba…
Sve vi koje ste se porodile, a pogotovo carice, znate koliko su prvi dani nakon dolaska kući naporni.
Jako mi je drago da su obe bebe i mame dobro, da se snalaze sa dojenjem. Nije idealno ali one žele da doje.
Nažalost situacija u CG porodilištima, bar u ovima gde sam upoznata sa praksom rada, je jako loša. Dohrana je nešto što se rutinski daje, bebe i majke su (posle carskog reza) najčešće prvog dana potpuno ODVOJENE!!!! Nema prvog podoja u prvom satu, nema podrške dojenju… U takvim uslovima nije ni čudo što su stope dojenja takve kakve su. Nije ni čudo što se na dojenje gleda kao na mučenje. Nije čudo što se brzo odustaje, jer ni jedna majka ne treba da bude prepuštena samoj sebi, a izgleda da je kada je dojenje u pitanju stvar baš takva. Ko zna da se snađe, ko je dovoljno hrabar da kaže da hoće da doji, ko je dovoljno uporan… taj uspeva da izbegne većinu, ali ne sve, zamke “podrške” koju dobijaju.
Jedna je krenula sa davanjem dohrane još u porodilištu iako nije imala ni malo problema sa bradavicama i postavljanjem bebe na dojke, jer joj je tako rečeno “mora se, gladna je beba”, a druga je izašla na svoju ruku kući kako bi izbegla stalne pritiske kako joj je beba gladna, kako nema mleka, kako je potrebno dati dohranu iako je u pitanju druga beba, a predhodno je hranila svojim izdojenim mlekom, a zatim uspela da se vrati na dojenje…
Nažalost protiv sistema se ne može boriti pojedinac ali boriti se za svoje dete, za njegovo zdravlje, za njegova i svoja prava, za to se vredi boriti uvek, makar i sami.
U porodilište morate ići dovoljno informisane, u porodilište morate ići svesne da znate na šta imate pravo i vi i vaše bebe.
Vaše mleko nije samo hrana za dete od momenta kada se rodi, ono je lek, ono je ono što najbolje odgovara detetu, ono što pomaže pravilno funkcionisanje svih organa, na prvom mestu creva, bubrega, mozga…. To je nešto što ni jedno adapirano mleko ne može da postigne. Vaše mleko može da bude presudna karika uz adekvatnu terapiju ako bilo šta zaškripi.
Zna se kada se i kome daje adaptirano mleko, bebi one majke za koju se unapred zna da nema razvijene dojke da doji zbog prirodnog nedostatka žezdanog tkiva ili joj je žlezdano tkivo dojki odstranjeno iz medicinskih razloga, bebi one majke koja je pod obaveznom terapijom a koja nikako nema zamenu i ne ide uz dojenje (velika većina ima zamenu zato se dobro raspitajte i porazgovarajte o tome sa svojim doktorom koji vas prati i sa pedijatrom ili neonatologom, o uticaju leka na dojenje i bebu preko mleka), bebi one majke koja ne želi da doji jer ima i onih koje ne žele , a i to je ok, svako bira za sebe. Ako je žena dobro informisana i izabere da ne doji i to podržavam. Dojenje se ne može nametnuti, može se samo podržati, negovati, pomoći, nametnuti se ne može nikako i ne treba ga ni nametati.
Ukoliko sam neku situaciju sada zaboravila da navedem izvinjavam se ali poenta je da zdrava majka može da doji svoje dete. Čak i ako je dete ugroženo, takvom detetu se daje izdojeno majčino mleko, a ne dohrana. Takvom detetu se daje kolostrum kog ima malo u prvim danima ali je zlata vredan, takvom detetu se daje svaki mililitar koji majka može da izvuče. Obezbeđuje joj se podrška, obezbeđuje joj se pribor za izdajanje, obezbeđuje se čuvanje i transport njenog mleka da ga beba dobija što češće…
Bruka je i sramota da se o ovakvim stvarima mora pričati u 2019. godini.
Bolje su bile hranjene bebe pre 200 ili 2000 godina od uslova kakvi su u pojedinim porodilištima danas. Tada su majke znale da moraju da doje jer alternative nema, ako ne doje beba neće preživeti. Danas postoji alternativa čija je svrha trebala da bude da pomogne bebama kada je NEOPHODNA njena upotreba, ali se koristi svuda i gde treba i gde ne treba.
Ja nisam ignorant, shvatam ja da su medicinski radnici slabo plaćeni, da ih ima malo na odelenjima, da je teško, da nisu motivisani, shvatam ja da se nema vremena, volje, truda, znanja… Ali TAKO NE SME DA BUDE!
U zdravlje i budućnost dece se mora ulagati. Priroda nam je dala najbolje od sebe, a šta se sa tim radi? Gura se adaptirano koje je u preko 95% slučajeva nepotrebno.
Trudnice nemojte da dozvolite SEBI da odete da se porađate a da niste spremne da se borite za svoje dete, da se borite za to da se dojenje uspostavi kako treba. To je vaše dete, to je vaša budućnost.
Uložite u zdravlje i obrazovanje! Dve najvažnije grane za vaše dete, porodicu i društvo.
Ako ste u Tivtu ili bližoj okolini, javite se, imate omogućenu besplatnu Školicu dojenja, imate omogućen telefon savetovališta posebno namenjen za sva pitanja i probleme vezane za dojenje +381 68 502972. Iskoristite ono što vam je pruženo.
Tereza Kiš
vaša savetnica za dojenje
Ovaj tekst objavljen je u okviru projekta Školica dojenja Tivat, koji je podržan u okviru Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD), koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj ovog teksta, kao i nalazi prikazani u njemu, isključiva su odgovornost NVO Moja podrška dojenju i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije (EU), Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), ni opštine Tivat.
