Draga Tereza,
Iako nikada nisam stupila sa Vama u lični kontakt, svi Vaši postovi u vezi dojenja su, malo rečeno, pravi blagoslov! Toliko ljubavi i potpore kroz Vaše tekstove, saveta i utehe smo osetili, da sada, sa lakoćom Dorotea i mama isključivo doje i to na zahtev, a za koji dan punimo i 4 meseca. 
Dorotea živi u Irskoj, zemlji koja dojenje slavi na sav glas. Podršku smo imali odmah posle rođenja sa osobljem u bolnici, “skin to skin contact”, “know how to latch”, imali smo laktacionog savetnika koji je držao časove u bolnici 2x nedeljno i posle obilazio sve mame i bebe ponaosob po sobama… Našu baku koja nam je masirala sike kada smo prve nedelje “zapinjali”, učili i pronalazili poze… Tatu koji nas ljubio obe dok smo dojili nekada i po sat vremena… I sve poglede na ulici i na raznim javnim mestima koji nisu bili zlonamerni jer dojimo svuda i uvek, nepokribeni… Patronažnu sestru koja je bila oduševljena kako cura napreduje, a isključivo je dojena. To su sve vidovi podrske. U svemu smo nalazili snagu kada nam je bilo teško, kada mama nije spavala i bila iscrpljena, ali snage za dojenje smo uvek imali.
[wp_ad_camp_1]
Nikada nismo imali ragade, mastitis, a ni soor, ne koristimo pumpicu i nismo se nikada izdajali, nismo imali potrebe za oblogama, sve je (naizgled) funkcionisalo…. Ali i pored toga, prva tri meseca je mama non stop brinula: Da li napreduje, da li sisa stvarno, da li je u redu što siki 20min, a 10, a sada 40, zašto nekada odbija, zašto nekada mnogo traži…
Za svako pitanje sam našla odgovor uz superbeba tekstove, a kao prvorotka uz Vas Tereza naučila šta su skokovi, kako masirati, kako znati šta je dobar položaj, šta ćemo kada krenu zubići… Četvrti trimestar je težak i stresan, ali vreme za dojenje je bilo blagosloveno… Odmor za obe, vreme samo za mamu i bebu, uspavljivanje, maženje, priče…
[wp_ad_camp_1]
Majke, SIKA je najlepša stvar na svetu. Mekana, topla, slatka. Neraskidiva veza vašeg bića i anđela, uteha, radost, lek, sredstvo za jačanje imuniteta jer smo toliko puta izlečili suzno oko sa kapima maminog mleka u očima (opet živimo u Irskoj gde mnogo jako i često duva), pa tek onda hrana! Dojićemo koliko god ona bude htela i želela…
Sve sike sveta, ujedinite se!!!
Laku noć žele Dorotea i mama iz daleke nam Irske
