..nasa prica pocinje 10.9.2015. .. Rodila se moja mrvica..
Rodjena je na carski rez, bezobzira na to, mleko mi je nadoslo odmah, ali nju su mi doveli tek drugi dan.. Nahranjenu, bez da mi iko objasni kako, sta, kada.. A meni prva beba, ne znam nista.. Dolazi mi drugarica u posetu i stiska mi grudi, kaze moram da razradim mlecne kanale i mleko mi ide sve vise, a bebu mi donose i dalje nahranjenu i bez pitanja imam li mleka, umem li da je stavim na dojku.. I tako 4 dana..
Cetvrti dan sam potrazila sestru za koju sam cula da hoce da pomogne i stvarno, stavlja mi bebu u pravilan polozaj i namesta je da vuce, al ona nece i tako pola sata..
Nasa muka se nastavila jos dve nedelje, onda nisam mogla vise da slusam njen plac i odvela sam je kod doktora, kaze da mi je dete izgladnelo i daju mu mleko na flasicu, kazu ja nemam mleka, a ja u medjuvremenu dobijem mastitis.. Zaradim inekcije, placam zenu da me izmuzava jer mi niko ni to nije objasnio niti reko da treba, hvala Bogu prodjem samo sa temperaturom.
Doktorka otkriva da moja beba ima podvezan jezik i da mora da se recne zilica kako bi mogla da sisa i objasnjava mi da ona zbog te resice ne moze da sisa kako treba i da ostaje gladna dok ja mislim da sisa.. Odvela sam je i secnuli su joj to, od tada, 27.9.2015. , moja beba sisa i dan danas i luda je za sisom.
Zelim da porucim svim majkama da NIKAD ne odustaju od dojenja koliko god tesko izgledalo jer mora da postoji resenje za sve. Ja sam htela da odustanem, ali hvala mojoj mami pa me je odgovorila svaki put.. Pokajala bih se mnogo.. Jer nista ne moze da zameni moju srecu dok je gledam kako menja grimase dok sisa, kako uzima i mrmlja u sisu, kako mi vuce majicu i udara me po grudima dok sa nestrpljenjem ceka da joj krene mlekce.. Nema vece srece kad znas da svom detetu pruzas najbolje.. I ta veza, koju imamo dok sisa, za to se zivi.
Zato majke, ne trazite razloge da odustanete od dojenja, vec ih nadjite da dojite sto duze..a ima ih mnogo, mnogo.. smile emoticon
