Poštovana Tereza,
nakon prve bebe i pokušavanja da ga dojim što duže, nisam uspela da se pohvalim nekim stažom. Sisao je svega 7 meseci, nažalost, moje neiskusvo i zabrinutost sa takvim detetom gde nikada nisam znala da li je sit ili gladan, podlegla sam svojim razmišljanjima i uvela dohranu… mleko mi je naravno ubrzo stalo.
Sada imam drugu bebu od dva meseca. Ali i mnogo više iskustva i lošeg i dobrog, Vaši članci, priče drugih mama… Sve to mi je pomoglo da beba samo sisa, mleka imam i za dve bebe! Jako sam ponosna što kutiju dohrane koja stoji na polici doneta iz porodilišta i dalje samo stoji.
[wp_ad_camp_1]
Sada prepoznajem sve svoje greške, ne podležem situacijama koje dese, desi se da ih imam i sada i ne uvodim dohranu ni za živu glavu. Sisa kada mu se sisa nekad na pola sata, nekad na tri. Uopste nije bitno.
Zahvalana sam na svakom tom trenutku. Nemam nijednu dilemu niti strah da li će mi se desiti opet isto, da li će prestati da sisa ili nestati mleka. Jedino mi je toliko krivo i što još ne mogu da prežalim svaki put kada gledam prvog sina što nisam uspela da mu pružim isto što i drugom, svojom krivicom. On je i dalje mali, prakticno beba, ima 20 meseci i krenu mi suze svaki put kad nas gleda (mene i drugog sina) dok ga dojim.
Najžalije mi je što mu iz šale nudim da proba i on, a on se postidi i traži mleko iz čaše i gura bebinu glavu da nastavi. Nisam mu omogućila duže da sisa da bi se sećao da je i on to radio…
U svakom slučaju hvala Vam i za prvi put i za sada. Nadam se da će ovoga puta mnogo duže trajati.
anonimno
[wp_ad_camp_1]
