Postovana Tereza evo volela bih da podelim svoje iskustvo sa vama. Pripremala sam se za dojenje i pre nego što sam postala mama, po prvi put, čitala, tražila raznorazne tekstove. Mislila sam da sve znam, da će ići lako, ali ne! Sve suprotno od toga!
Naš prvi mesec donekle je bio zadovoljavajući što se tiče napredovanja, malo ali nisam bila nezadovoljna. Smatrala, sam da je bekan naučio da sisa, da sada u drugom mescu će to da bude kako treba, ali ne! Sve teže i teže je bilo. Dojenje bukvalno na pola sata, on nezadovoljan, loše spava, svemu sam prepisivala to sem nepravilnom dojenju. I onda šok, na kontroli ništa napredovao nije.
Ja vec očajna, izmučena, sama sa detetom poklekla sam i dala mu formulu nakon te kontole.
Ničiju podršku imala nisam, niko da kaže stani polako, probaj još jednom, još neki dan, promeni položaj, ništa! Poklekla sam i dala mu flašicu.
Priznajem laknulo mi je kada je napokon popio mleko i zaspao zadovoljan. Laknulo mi je tada. Mislila sam povremeno da mu dajem formulu, a u međuvremenu da se izmlazam, da odmorim i sebe i njega od neprekidnog dojenja i da on napokon odspava malo, a da znam da je sit.
Trajalo je to kombinovanje do petog meseca, dok sasvim nije odbio da sisa. Pišem ovo da ne bi druge žene napravile istu grešku kao ja. Duša me sada boli što sam to uradila, suze mi idu svaku objavu kada vidim da su druge majke uspele a ja ne. Teško mi je mnogo, tada u tom trenutku mi je laknulo, činilo mi se kao spas ali sada mnogo me boli i peče ta greška. To je moj najveći životni neuspeh, gutam knedle svaki put kada vidim mame koje doje u parku.
Da je iko tada imao da me podrži da kaže izdrži još neki dan, da mi pomogne oko kuće, bebe, uspela bih!
[wp_ad_camp_1]
Drage majke nemojte moju grešku da napravite iako vam u trenutku slabosti možda to izgleda kao jedino rešenje ne posustajte jer kasnije ćete se kajati kao ja.
Boli me mnogo što nisam uspela i boleće sve dok drugo dete ne budem rodila, a tada znam da neću pogrešiti, čvrsto sam odlučila!
Jelica
