Kada sam zatrudnela znala da ću svoju bebu sigurno doijiti i ako su u mom okruženju sve bebe bile hranjene adaptiranim mlekom uz komentar majki kako nemaju mleka… Da su sve probale i ništa…
Iako nisam znala ništa o dojenju tako nešto nisam razumela misleći da je dojenje nešto najlakše, prirodno i zbod čega bi moja beba jela nekakav industrijski prah?! Po rečima drugih bila sam srećnica zato što mi je svekrva babica u penziji ali ja nisam želela nikakvu pomoć sve dok se situacija nije iskomplikovala… hitan carski rez, puštena kući posle dva i po dana zvala sam je da pomogne (ipak je ona ekspert).
U bolnici sestra dolazi odmahuje rukom i govori kako tu još nema mleka drugi dan nakon carskog reza na šta se iskusna majka pored mene pobunila došla do mene i njjace me stisla za bradavice!!!?… u roku od pola sata moje su grudi izgledale kao baloni i mleko curelo u mlazevima, bradavice nisu postojale… Očajna odlazim do sestre ona mi kasnije donosi bebu i odlazi (sama da se snađem…) Beka vristi, ja ne znam šta radim, dolazi sestra govori: “a pa ne može to tako, kupi silikonske bradavice“, odnosi bebu i ja ostajem tako do sutra dok me nisu otpustili…
U grudima kamene ploče svekrva kući koja me čeka kreće da ih razbija krvnički…cela se zgrada tresla od mojih krikova…i nastavlja da me izmlaza neprekidno deset dana. Beka ima žuticu, pospana je slabo siki ona štipkanjem za vrat pokušava non stop da je budi… Silikonske bradavice pomažu malo ali sam ga hranila na špric mojim izdojenm mlekom koga je bilo u uzobilju i koje je ona bacala. Ja snage nisam imala a i verovala sam ženi čiji jje to posao bio…Očaaj…Beka hoće jednu siku drugu odbija pa neće bez slikonskih ni da proba ali upornošću reših i to…
U redu da su samo njeni saveti bili loši nego sam i HaloBebu zvala isto mi je rekla da se izdajam i bebici vodu dajem.
[wp_ad_camp_1]
Kada je svekrva pošla posle kući odmah sam dobia upalu, otišla kod ginekologa i tamo dobila savet da se izdajam do poslednje kapi… gde sam ja rekla pa mleko mi nadolazi na pola sata i šta da radim noću? Odgovor: pa navijaj sat da se izmlazaš i budi bebu. U očaju kupim pumpu ručno pokušavam ali od bolova ne mogu ni da se dotaknem, plačem čupam kosu muž pritrčava u pomoć kreće i on jadan da me izdaja ali ni to ne pomaže opet upla… ovog puta antibiotici…
Beba jedva hvata bradavice, potoci mleka idu davi se, nastaju strašne ragade. Opet savet ne jedi i ne pij nista… Ne pomaže ni to… Želim da zovem banku mleka da doniram zato što se neverovatne količine bacaju… Proizvodim mleka za šest beba… Tuga… Jak refleks otpuštanja dovodi da beka samo može kada ležimo da siki… Jedva… Dobijam i savet da joj uvedem dohranicu i da idem nekakve injekcije sa zaustavljanje mleka da primim..
Znala sam da ne može više ovako.. nasla resenje na Baby Centru prestala da se izdajam do poslednje kapi samo malo da pritisak popusti…(jednostavno) Deset dana jos veće muke nego ikada, osećaj kao da ćeš da poludiš i pukneš… ali se zavrsila agonija od skoro dva meseca… Opet sugestija da sada hranim dete ustajalim mlekom da treba da mu dam vodicu da počnem sa dohranom što pre… I dalje imam jak refleks ali se moja beka navikla i dalje moramo da sikimo ležeći. Svaki podoj i dalje iz druge sike curi mleko i to podosta ali nema veze rastemo i srećni smo!
Moja beba je rođena sa 3100 napredovala 800g pa 1800g sa ctiri meseca 7700g danas je napunila pet meseci i ima 8400g. Samo sikimo i nastavlamo dalje!
Ponuda i potraznja i dalje njima zvuči čudno govore da se moraš izdajati da bi beka kada poraste imala dovoljno mleka… Ne znam… Što vise mladih majki bi trbalo da dodju do pravih informacija…
Sada mi je jasno zašto toliko malo majki doji… sve je komplikovano i teško… Mnogo teze nego prah i voda. I večno pitanje koje uliva strah u kosti…IMAS LI DOVOLJNO MLEKA????
Sve se sile primenjuju da mleka bude što više stvarajuci kontraefekat… strah, zabrinutost odustajanje od dojenja…
Žao mi je što sam bila toliko neinformisana, verovala “iskusnim” ljudima, što nisam znala za podršku dojenju nego sam sama na teži način sve prošla. Ne znam kako sebi da oprostm 🙁
Hvala sto postojite!
MamaMaja
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
Priča o dojenju 63 – Oproštaj… MamaMaja
