Draga Tereza,
Javljam se sa divnim vestima. Nakon blizanaca, M*** i J****, koji su rođeni u Julu 2019.godine, ponovo čekamo bebu. Sve nas je iznenadila ova vest, pogotovo jer smo se poprilično trudili da dobijemo decu.
Naše iskustvo sa dojenjem blizanaca će nam uvek ostati u sećanju. Pišem naše, jer bez supruga u svemu tome, ne znam koliko bih bila uspešna. Oni su rođeni carskim rezom u 36.nedelji i bili su odlično razvijeni, oboje po 3kg, bez problema hvala Bogu. Najteži deo je bio moj oporavak, mislila sam da nikada neću povratiti snagu i stati na noge. Fizička nemoć koja je u tom periodu prisutna dosta otežava i potrebna je podrška porodice.
Nažalost u porodilištu nisam dobila nikakvu pomoć, iako sam više puta tražila, da mi postave bebe, da prihvate dojku… Kao i mnoge mame. Tako da je prvi put podoj bio, peti dan kod kuće. Dan pre toga mi je krenulo mleko. Taj osećaj nadolaženja mleka pamtim kao neki čudan osećaj u celom telu, obrazi su mi bili zajapureni, čak sam imala i osećaj groznice. Srećom imala sam odličnu i iskusnu patronažnu sestru, koja se pobrinula za moje grudi i za bebe. Bila sam presrećna kada su moje bekane popile po prvi put moje mlekce, njihovo mlekce…
I tako je krenula naša priča dojenja, koja je trajala punih 15 meseci. Moja deca su samo sikila i sikila skoro pet meseci, kada su počeli polako i sa čvrstom hranom. Naravno mlekce je bilo glavno.
Uz sve prepreke na koje smo nailazili, nismo uvodili AD mleko, kao ni flašice. Ova mama je izdržala sve za svoje bebe, a bilo je i suza i milion pomisli da se bar uveče da formula… Ali prevaziđe se sve… U tim trenucima, zaista sam imala punu podršku supruga, kako psihičku, tako i fizičku.
Jedan od većih problema je bio sa devojčicom koja je mnogo plakala posle svakog podoja. Izuzetno lepo je napredovala, ali uvek je sikila po pet minuta. Obavili smo nekoliko pregleda i sve je bilo u redu, ali i dalje je plakala. Zaključak je bio da ima mnogo jake grčeve. Takvo plakanje je mene psihički veoma uznemiravalo, jer zamislite da dnevno po 10 puta prolazite tako nešto. Kada smo uveli kapi za bolje varenje laktoze, bilo je mnogo lakše. Bata je sikio natenane i sa užitkom.
Takođe bih spomenula, da sam imala prejak refleks otpuštanja mleka, kada je vreme za dojenje, meni je mleko curelo kao iz fontane, u mlazovima…
Pošto je to smetalo bebama, prvo sam se malo izdajala u sterilnu bočicu, pa onda podojila bebe. Tako su imali mlekce i kasnije kada smo uveli kašice.
Iskreno, mislila sam da je dojenje mnogo lakše, možda i jeste sa jednom bebom, ali kod nas su bili retki trenuci totalnog uživanja. Uvek u žurbi jer jedno čeka i plače, a istovremeno dojenje nisam mogla. Svako je imao svoj ritam i potrebu za posebnim tretmanom, npr dečak je umeo često da se zagrcne, a devojčica sa njenim plačom bi ga uznemirila, jer je on duže sikio… Ali svakako preporučujem da se pokuša. Kada je ušteda vremena u pitanju, dosta znači.
Skokovi u razvoju su bili veliki izazov takođe. U prvom skoku, bilo je čini mi se najstrašnije. Tada sam 24h dojila. Jedno, drugo naizmenično. Nije se znao nikakav red… Ali eto i to smo izgurali. Bekane su napočetku sikile na dva sata, kasnije su produžavali na tri, ali bilo je i na zahtev.
Izlazak sa blizancima je priča za sebe, ali zato najvažniju stvar uvek imam pri sebi i uvek spremnu da im pružim, bez ustručavanja bilo gde.
Za kraj bih poručila budućim mamama, dojenje nije baš kao sa reklame ili filma, to je zahtevan posao.
Ukoliko imate čvrstu volju da svojoj bebi date najbolje, nepostoji nikakva teškoća da vas spreči u tome. Naučićete više o sebi, o svojim granicama, koliko možete da ih pomerite. Često pročitam da je neka mama odustala jer je bilo naporno i da je najvažnije da beba ima srećnu mamu. Mislim da je to najviše zbog nedovoljne pripremljenosti i odlučnosti. Sa druge strane, danas je lako dostupna hemija i znate da beba neće biti gladna. Međutim, dojenje je obostrana korist, koja obe strane jača.
A gospođi, glavnoj sestri u porodilištu, koja mi je na otpustu rekla da se ne zanosim sa dojenjem blizanaca, želim pre svega duhovno zdravlje, jer očigledno je zatajila u svom pozivu i ljudskosti.
Budite hrabre, budite uporne i budite na vreme informisane o dojenju i svemu što ga prati.
Autor: Marija, Beograd
Ovaj tekst je dio serijala o ličnim iskustvima žena koje su rodile blizance i manje ili više uspješno ih dojile. Na (ne)uspjeh dojenja uticalo je mnogo faktora. Neki od njih mogu da se spreče, prevaziđu, izbjegnu. Nadam se da će ovaj serijal pomoći da se bolje razumije dojenje blizanaca.
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
