Porođena sam hitnim carskim rezom, tek smo bili u 31. nedelji…
Celodnevna borba za moj život… ogromno krvarenje… intezivna nega… 11 jedinica krvi… borba!
Beba je imala svega 1950gr, isti dan je prebačena na Institut za neonatologiju u Beogradu. Kada sam uspela da se pridignem iz kreveta, posle 4 dana, krenulo je da nadolazi mleko, od tada pa naredna dva meseca pumpica za izmlazanje mi je postala najbolja drugarica. Znala sam da ću moju bebu kad tad staviti na grudi, želela sam posle svega da joj makar to priuštim.
[wp_ad_camp_1]
Kada sam je prvi put videla posle porođaja, a to je bilo nakon 20 dana bila je toliko mala i nemoćna da sam mislila da nema šanse da doji ali ipak sam nastavila sa izmlazanjem i čuvanjem mleka. Posle dugih mesec dana napokon smo došle kući, izmlazala sam svoje mleko i davala bebi na flašicu pošto još uvek nije imala dovoljno snage da sisa, a bilo je bitno da dobija na kilaži.
Svaki dan po malo sisanja i moja i njena upornost su se isplatile. Sada već nakon pet meseci uspešno dojimo, rastemo i razvijamo se i moja hrabra beba je jedna potpuno zdrava beba koja je stigla svoje vršnjake!
Srecne smo i ona i ja, nema veće sreće nego staviti svoju bebu na grudi i priuštiti joj najbolje i najzdravije što možete.
Uživajte, drage mame u dojenju i verujte u sebe i u svoje male borce!
Želela bih da se mnoge mame ugledaju na naš primer i da budu uporne da doje svoje bebe. Ja sam inače mama dvoje prevemeno rođene dece, dečaka sam rodila u 35. nedelji *****.2013 godine i njega sam dojila godinu dana, a ****2018 godine sam rodila moju hrabru devojčicu u 31. nedelji i planiram da je dojim što duže.
Oboje su savršeno zdrava deca, hvala Bogu!
Nadam se da će naša priča makar malo pomoći nekoj mami da shvati koliko je bitno da doji svoju bebu i da bude uporna i uživa u tome. Puno pozdrava iz ***** od nas!
