Moj mali dečak je rođen u 39-oj nedelji trudnoće, planiranim carskim rezom 14-og januara, 2900g, 50 cm, mrvica.
Sat ipo po rođenju sestra mi ga je donela da ga vidim, ali samo na kratko. Zamolila sam je da ostane samo jos malo i ona mi je bebu prislonila na grudi, a ono onako maleno se odmah okrenulo i posegnulo za sikom. Prvi podoj je bio 24 časa kasnije i to uspešan.
Imali smo mi od tada i problema sa dojenjem, bradavice su bolele, krvarile, prepunjene grudi, upala mlečne zlezde… Ali, najteže je bilo kada je počeo da nosi Pavlikov aparat, zbog poremećaja u razvoju kuka. Rekli su nam da lečenje traje 3 meseca. Prvo sto sam pomislila je bilo – kako ću sada ja njega da dojim?
Čim smo stigli kući, odmah smo pokušali. Prebacivala sam ga češće sa jedne dojke ma drugu, jer se brzo umori onako fiksiran tim kaišićima, zatim dojila sam ga ležeći, takođe menjajući strane i položaje.
I tako već tri meseca. Mislim da sada već ima 7 ipo kg.
Upornost, strpljenje i mnogo, mnogo ljubavi…
Pišem ovo 2 dana pre kontrole, držite nam fige, ljube vas puno beba **** i mama ****.
anonimno
