Ovako, kada sam ostala trudna bila sam presrećna, desilo se onda kada sam to i poželela. Imala sam svog doktora, sve je bilo u redu i još tada sam znala da moram da se trudim da posle reza očuvam mleko. Sve je to bilo super zamišljeno….a onda 3.jula zaglavim na hitan carski rez, upadnem u preeklamsiju, za vreme porođaja u eklamsiju (koma za vreme porođaja) bilo je strašno. Sećam se ljudi oko mene kako trče, traže hitnu salu, moj doktor juri oko mene održava me budnom iako ja ništa ne čujem, sad mi je teško…..
Uh nakon 12h sam se nekako probudila, nisam mogla da se pomeram ni pričam, samo sam osetila da su mi grudi mokre i da nešto teče i onda se pojavila sestra koju je poslao moj doktor i rekla tiho-mala jer hoćeš da pokušamo da sačuvamo mleko? Uh drage moje da ste me samo videle ali to nije bio kraj mojim nevoljama, morala sam u šok sobi na aparatima još dugo, primala terapije, plazme na dva sata, vadili krv na pet minuta, ali sve to meni nije bilo strašno jer me je sestra izmuzavala redovno. Onda su došli pedijatri sa pričom-vaša beba je mrtva rođena, spasili smo ga reanimaijom, na kiseoniku je pitanje je kako će biti, budite spremni….. Nisam se dala, dobila sam volju još više, počela sam da ustajem, izmuzavala da bih svom mišiću pružila ono najbolje što sam imala, iako sam bacala u lavabo, zbog lekova i svega što sam dobijala nije smeo da pije. Posle petnaest preteških dana, napokon nešto lepo, prebacuju me u sobu, a mišić je van opasnosti !
Odvezli su me do inkubatora, prvi put sam ga videla, osetila, držala…. neopisivo ali moje mleko još uvek nije smeo. Nastavila sam sa izmuzavanjem, a onda posle nekoliko dana prvi put i nahranila. Pustili su nas kući ali pošto je bio mišić, morala sam da nastavi sa izmuzavanjem i davala na flašicu, jer nije umeo da sisa, davio se, nije se snalazio zbog svega.
Tako smo se mi hranili dve godine pune, a onda je samo reko, mama netem ise ojo pijem……..i tu je bio kraj!
Zato ne volim izgovore, ogorčena sam na to nemam, neće, kako… borite se, posvetite se bebi, svojoj deci, odreknite svega u njihovo dobro, da se kasnije ne biste osećali loše.
Autor: Jelena Đorđevic, članica grupe za podršku dojenju
