Draga Tereza, našla sam jednu našu zanimljivu fotografiju od prošlog leta, dok maleni siki, starije dete od moje kose pravi zoološki vrt 
Svima dobro 
Inače Vam dugujem veliku zahvalnost za savete i pomoć prilikom dojenja. Prvo dete sam dojila svega 3 ipo meseca jer su mi “babe” rekle da imam male grudi i da tu nema dovoljno mleka pa su nekako svojevoljno počele da dohranjuju bebu i naravno posle nekog vremena mleka je bilo sve manje, dok na kraju nije potpuno stalo.
Drugo dete sam dojila skoro dve godine, patronažna sestra koja je došla u redovnu posetu mi je rekla da je svojim očima videla (niko joj nije pričao) da je žena koja je usvojila dete dobila mleko i da sve ide iz glave. Pa čekaj ako ona koja nije rodila dete ima mleko, zašto onda ja da nemam koja sam ga rodila, koja bih život dala za njega.
Posle hitne operacije i 10 dana u bolnici, na operacionom stolu, moje jedino pitanje je bilo “Hoće li meni sada da stane mleko?” Pitali su me koliko beba ima, na moj odgovor da ima 2 godine, samo su prevrnuli očima i kada sam se probudila iz anestezije na svoju ruku a bez da su me obavestili davali su mi neki lek koji zaustavlja mleko.
Treće dete se samo odbilo posle 10 ipo meseci posle moje akcije mršavljenja sa cimetom i medom, valjda mu je smetao miris cimeta i nije hteo više siku, to sam naknadno povezala.
Četvrto dete dojim još uvek, za nekoliko dana punimo dve godine.
Želim da poručim svim mamama da dojenje nije lako, ali da ne postoji LEPŠI OSEĆAJ U ŽIVOTU OD TOGA da svoje dete hranite iz svog tela, da gledate te slatke krofnice koje se prave na butkicama, obraščiće, pune stomačiće… A sve od vašeg mleka.
Posle tri mastitisa, neprespavanih noći od bolova, na desetine injekcija, ragada, gubitka mleka od stresa, izmlazavanja po celu noć da krene mleko ponovo opet bih dojila i uvek bih dojila. Da ne pričam da ceo život imam komplekse zbog grudi koje nisu simetrične, koje posle dojenja izgledaju kao dva mrtva miša, palačinke koje vise, da se ugojim preko 30 kg dok dojim (u trudnoći uopšte), ipak sam dojila na svim mogućim mestima, u avionu, gradskom prevozu, u restoranu, kafiću, na svim klupicama, pored svega što sam nabrojala ipak se osećam ponosno što sam prevazišla i izdržala sve u odnosu na mame koje drže flašicu i imaju silikonske grudi.
Koliko ću još dojiti ne znam, ali znam da i dalje uživam u svakom podoju, kada maleni kaže “Mama ikim iku” to je naše vreme za mazuljanje, ljubljenje, melem za dušu 
Hvala Tereza još jednom na svim savetima i na strpljenju, žao mi je što nemamo neki Dom zdravlja ili bolnicu za mame koje imaju problema sa dojenje, edukaciju, kao u belom svetu i eto možda neki predlog za peticiju da se tako nešto oformi i kod nas kao dugoročno ulaganje u zdravlje naše dece.
Pozdrav iz Beograda i podrška svim mamama koje doje 
anonimno
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija