Draga Tereza, tek nedavno sam pronasla Vašu stranicu, i od tada je redovno posjećujem. Mogu Vam reći da sam oduševljena. Žao mi je što nisam znala za nju ranije.
Imam bebača od 6,5 mjeseci, i još uvijek ga dojim. Na početku sam imala problema, ali sam svojim upornošću istrajala u tome. Nakon sati i sati mučenja, beba je ipak rođena CR.
Dva dana nije bio sa mnom, sestre su ga hranile na špricu. Ostala tri dana što smo ležali u bolnici bebac nije htio da siki. Sestre ga nahrane dok ga presvlače , i on kod mene samo spavao. Iako sam govorila da ga ne hrane, jer imam mlijeka , nisu me slušale. To je sve prouzrokovalo jaku upalu grudi. Svi su mi govorili da neću mćci dojiti, da cu zbog toga izgubiti mlijeko. Da nije do njih, nego da beba neće da sisa. Itd, itd.
[wp_ad_camp_1]
Samo mi je jedna draga m sestra pri izlasku iz bolnice šapnula da mi mora nešto reći kad budemo same. I kad je došao taj trenutak, rekla mi je da stavljam na grudi izgnječene listove kupusa, da izvuku upalu, i da onda izmuzem mlijeko. I da budem uporna u dojenju. Tako sam i uradila čim sam došla kući.
Bilo je bolno i teško. Bebac nije htio da siki. Ali sam bila uporna dok nije shvatio kako to treba. I uspjeli smo u tome zajedno. Ni jednog trenutka mu nisam ubacivala dohranu. I evo vec 6,5 mjeseci siki sa zadovoljstvom. Napreduje odlično, vesela je i aktivna beba.
Zato svima savjetujem da ne odustaju. I ne slušaju svakakve priče. Meni je prva beba i mlada sam mama (21g) , ali sam se borila da mojoj bebici bude najbolje.
Hehe, ja se raspisa, ali sam željela podijeliti svoje iskustvo sa Vama i ostalim mamama.
Šaljemo Vam veliki pozdrav i sliku podrške.
