Evo da i ja podelim svoju pricu
U trudnoci sam mnogo guglala o dojenju. Tako sam i naisla na Vas sajt i stranicu. Ubrzo je dosao i taj dan kada sam rodila mog andjela.
Prvi susret kad je bio stavila sam ga na grudi da siki,ubrzo su dosle sesre i odvele ga. Sutra ujutru ga dovode. Dolazi sestra zaduzena za dojenje, prilazi svakoj porodilji i govori sta i kako u dve tri reci, nadocice mleko za koji dan, a vama je nadoslo.prilazi do mene i govori vama nije nadoslo, imate uvucene bradavice, tesko da ce beba sisati.
Sutra dan je svima nadoslo mleko, samo meni nije ali i dalje ja stavljam bebu da siki. Dosli smo kuci.
Dolazi nam patronozna, tesi me i daje savete za nadolazenje mleka. Sve poslusam, sve tako radim.
Proslo je vec 5 dana od porodjaja i nista jos uvek, grudi prazne. Bebu stavljam stalno na grudi, nakon toga flasicu sa formulom. A u glavi se vera u dojenje gubi, placem, ne znam vise sta da popijem, pojedem da mleko nadodje i 6 dan se budim a grudi ogromne ko silikoni, a tvrde ko kamen. Ta radost, sreca, suze radosnice, zelim da vristim od srece, to ne mogu opisati. Dolazi patronozna koja se takodje obradovala, pohvalila me i rekla da bi mnoge odustale, da je bas super sto sam istrajala.
[wp_ad_camp_1]
Nakon mesec ipo sam pocela da dojim u sedecem polozaju,u ne pravilnom polozaju, javljaju se ragade. Svaki podoj plakanje od bola, ali i to smo prebrodili. Zatim je plakao posle nekih sat vremena nakon podoja. Znala sam da slabo mleko ne postoji, samo sam ga opet vratila da siki.
Moj bebac sada ima 3,5 meseca super napreduje, ima 7kg. Kada to kazem svi pitaju, zar vec rucka kasice, pije li nesto. Ne,vec je samo na majcinom mleku.
Nisam bas vesta u pisanju ali sve u svemu sve je u glavi, morate, ali stvarno morate verovati u sebe.
Morate istrajati.
