Posle puno pročitanih priča, shvatam da i moja liči na mnoge. Ostala sam u drugom stanju sa 32 i poprilično me je mučio taj “strašni” čin porođaj! Čitala sam, informisala se i bila opterećena time kako ću da prođem na porođaju.
Nisam ni razmišljala da dojenje može biti problem, znala sam da želim da dojim i tu se završavalo sve. Porodila se za sat i po, rodila zdravu devojčicu i bila najsrećnija na svetu… Na moju veliku sreću sa mnom u sobi je bila žena koja je već rađala i pomogla mi kako da stavim bebu na grudi. Osoblje to nije zanimalo, niti im je padalo na pamet da nam pokažu. Sestre su samo znale da nam onako istraumirane posle porođaja, samo viču sa vrata – “Jel dojite? Morate!”
I tu se završavala njihova pomoć. Nisam marila mnogo za to.
Beba je počela da sisa kolostrum u porodilištu i bila sam presrećna… Ali su problemi nastali tek po izlasku… Beba želi stalno da visi na grudima, svi oko mene govore kako to nije u redu, od majke preko svekrve, do patronažne sestre.
Jel si sigurna da imas mleka?! Pitanje koje sam čula milion puta i koje mi je razaralo srce. Nije se znalo ko više plače, beba ili ja?! Danima, noćima…
Jela sam ko luda, pila sam litre i litre tečnosti, al kao da nije bilo pomaka… Ugojila se posle porođaja, a mleka jedva… Bar sam ja tako mislila. Dodavala sam bebi ad mleko dva do tri puta dnevno. I to je za mene bilo poražavajuće. Kao da sam sopstvenom detetu sipala otrov u usta. Plakala bih svaki put kad god bi popila veštačko mleko…
Suprug je jedini bio uz mene, trpeo moja histerisanja, izlive besa i plakanja! 🙂
Nisam mogla da se pomirim sa tim da ne mogu da nahranim svoju bebu svojim mlekom… I onda mi prijateljica preporuči Terezu i njenu stranicu… U početku sa rezervom gledam na sve to… Pa šte će mi savetnica za tako nešto prirodno?! 🙂 Al se rešim i pošaljem joj poruku i na moje opšte iznenađenje, žena mi odgovori! 🙂 I pomogne nam! 🙂
Samo sam jednoga dana rešila-zbogom flašice! Bacila ad mleko i stavila svoju bebu da coka onoliko koliko ona hoće i kada to hoće. I evo samo cokamo od njenog 40. dana, a uskoro ulazimo u 5.mesec. Sisaćemo dok god želimo jer to volimo obe. 🙂 I dok ovo pišem, moje majmunče siki 🙂
[wp_ad_camp_1]
Ne mogu sebi da oprostim što nisam slušala svoje instinkte i pratila njene signale. To što je ona htela da bude satima na mojim grudima – pa samo je htela da mi pomogne u nadolaženju mleka…
Sad smo divan tandem i sikimo stalno. Čak sam predložila suprugu da kroz 5-6 mes. pravimo drugu bebu, a prvu nastavim da dojim i održavam laktaciju i za novu bebu! 🙂 Za sad samo ćuti… Al ubediću ga…:-)
Hvala puno Terezi, bez nje ne bih možda bila ovako uporna… Dojenje je najbolja stvar koju sam mogla pružiti svom detetu. A nema ničeg lepšeg od njenog radovanja kad ugleda sisu i kad počne da je nespretnim pokretim mazi… A o pogledu i da ne govorim… ne mogu ni da objasnim koliko me razneži.
Činjenica je da bi svako porodilište trebalo da ima po jednu Terezu i da još tamo mame budu upućene i ohrabrene…
POZDRAV od nas dve.
Sanja K.
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
