Draga Tereza, želim da napišem svoje iskustvo produženog dojenja… Kao podršku svim majkama, koje su se odlučile na isto, kao i da jednim iskustvom više razbijem predrasude kod onih koji ih imaju (ako je to ikako moguće?!)
Majka sam dečaka od 6.5 godina. U trudnoći sam vodila računa o svemu, kako sam se unapred edukovala o čitavom toku trudnoće, tako i o dojenju. To mi je bila jedina i svakodnevna literatura. Naravno, moram da napomenem, kako meni tako i mom suprugu, koji mi je bio najveća podrška u svemu. Čitala sam tekstove na stranim sajtovima, vrlo temeljno i izbirljivo, jer sam želela da znam, kako dojenje funkcionise i šta se tu zapravo dešava? Čitala sam iste tekstove nebrojeno puta. Slučajno naleteh nekom prilikom i na Vaš sajt. Što me je vrlo obradovalo, jer sam opet ja bila uverena a poučena iskustvom, da kod nas nema mesta toj edukaciji i podršci… zato sam i sama bespomoćno tražila štivo na stranim sajtovima.
Moje iskustvo je bilo teško, pored svih informacija koje sam imala. O podršci medicinskog osoblja počevši od porodilišta radije neću pisati.Tamo sam prvi put sama svog bebca stavila na siku…donosili su dohranu na 3h, a tako su nam i bebice davali na “podoj”… pošto sam ja uselila mog sina kod sebe u krevet, ja sam njega svako malo stavljala na siku. Par puta su me opominjali za to, ali naravno ja sam radila po svom. Dohranu ni jednom nije dobio u porodilištu. On je od početka lepo hvatao bradavicu i sikio.
Po dolasku kući, naravno početak vrlo težak, patronažna operisana od dojenja, kada mi je 2. dan rekla da nemam mleka i mom suprugu da ode u apoteku i kupi dohranu, jer neću uspeti… dete mi je gladno jer mu stolica nije zlatno braon boje… uz grdilo, suza sam joj rekla, da mi za dojenje ne treba, da isključivo vodi računa o pupku i to je to… Preplakala sam pola dana, očajna. Suprug me je umirio, i rekao da mi nastavljamo po svom… da ćemo da se trudimo, da uspemo… čitao je Vaše tekstove noću, danju, po 1000 puta… Moj bebac je od početka, sisao na zahtev… ne treba da kažem da sam prve dve nedelje prošla golgotu… sa njim na siki na svakih 15 minuta, pa onda izmlazanje… a moj bekan je svo vreme bio super. Posle 2 nedelje sam spakovala pumpicu, jer mi je bilo vrlo mučno to izmlazanje i nas dvoje smo sikili, sikili i sikili do besvesti…
Prvi mesec je dobio 1 kg. Pobedili smo sva osporavanja i predrasude! Nas troje kao porodica smo uspeli u tome.
Dojila sam na zahtev. Do njegove 2.5 godine kada je sam prestao sa sisanjem. Da nije nastavili bi. Moje dete je jedno zdravo i zadovoljno dete. Kao beba divan, zubiće nismo osetili, jer sika je lek za sve. Prvi put je imao prehladu sa 2 godine, do tada nikada ništa… Jedno divno, srećno, zdravo i zadovoljno dete, što je i sada.
Kada pricamo o tome, pita me:
”Mama, a zasto sam ja sikio do 2.5 godine, zasto nisam do 3god.?”
Ja mu odgovorim da je tako sam odlučio i da je sam prestao. A on me naravno pita kako je mogao tako, zašto nisam odabrao da nastavim? Sve u svemu, posle teškog iskustva imam jedno predivno, 2.5 god. produženog dojenja na zahtev od početka Vrlo sam srećna i ponosna na to, jer znam da sam svom detetu pružila najbolje što sam mogla.
Podržavam svoje drugarice i ohrabrujem ih u tome. O okolini i komentarima, pitanjima i teškim predrasudama o dojenju, neću ni da pišem jer ih nisam nikada uvažavala niti dozvoljavala komentarisanje…
Ah, da i sreli smo patronažnu sa njegove 2 godine. Kaže mora doći, do nas i pita kada smo prestali sa dojenjem, jer vode statistiku. Ne tereba da kažem kako sam ponosno rekla da nismo prestali. Na trenutak se zbunila, pa sam rekla da još uvek uspešno dojim.
Nas troje smo zajedničkim snagama uspeli, što zelim i ostalim majkama koje se bore da istraju. Podrška je najvažnija, ko nema podršku svojih bližnjih, ima Vas i ima nas
Veliki pozdrav Vam šaljemo. Hvala Vam za nesebičnu podršku i ohrabrivanje
VR
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
