Draga Tereza,
radujem se da spremate nešto za buduće mame blizanaca. Meni bi mnogo značilo da sam tako nešto imala… Elem, što se mog iskustva tiče… Počela sam da dojim bebe u porodilištu.
Na samom početku je to lepo krenulo, ali su me obeshrabrivali da ću morati da dodajem dohranu. To se nastavilo i po dolasku kući sa patronažnim sestrama. Ja sam terala po svom i uporno dojila. Sve je bilo super dok nisam upala u zamku skokova u razvoju. Tada sam par puta davala dohranu dok se nisam obratila Vama i shvatila o čemu reč.
Bebe sada imaju 2 meseca, sisaju na 2,5h i super napreduju. Moram da priznam da iako imam jedno dete pa tako i iskustva sa dojenjem, znale su da me poljuljaju i ljudi iz blizeg okruženja sa glupim pitanjima je li mleko dobro, imam li ga dovoljno i da nisu gladni kad plaču…
Što se tice samog čina dojenja, dojim jednog po jednog. Nadam se da ću uskoro početi istovremeno jer druga beba ne može da se smiri od plača dok prva ne završi, a pojedinačno dojenje oduzima i jako mnogo vremena, posebno je mučno noću.
Sve u svemu, budućim mamam bih poručila da prate svoj osećaj i ne slušaju previše savete okoline, u mom slučaju saveti nisu bili pravi čak, iako se radilo o stručnim licima.
Hvala Vam na pomoći.
Ljubica Gačić
Ovaj tekst je deo serijala o ličnim iskustvima žena koje su rodile blizance i manje ili više uspešno ih dojile. Na neuspeh dojenja uticalo je mnogo faktora. Neki od njih mogu da se spreče, prevaziđu, izbegnu. Nadam se da će ovaj serijal pomoći da se bolje razume dojenje blizanaca.
[wp_ad_camp_1]
