"Morate da nađete podršku da se ne biste mučile" - Marica - Super beba

Drage Mame,

Dobrodošle u svet majčinstva i svega što on sa sobom nosi. Trudnoća, porođaj, dojenje, odgajanje….svaka mama ima svojih nedoumica i ni jedna se ne snalazi baš u svemu. Često nam je potrebna pomoć stručnih lica za sve ove teme. Meni je najteže palo dojenje. I upravo to je razlog zašsto želim da podelim svoju priču o dojenju. Sigurna sam da će se mnoge mame pronaći u njoj jer je bilo dosta prepreka koje je trebalo prebroditi. Pa da krenemo od početka.

2017 godina, leto, rodila sam prvo dete devojčicu. U toku trudnoće sam išla na radionicu za roditelje ali nisam išla na radionicu o dojenju. U sobi nas je bilo 5 devojaka, sve prvorotke i nijedna nije dojila. 2 devojke su tu bile vec 10 dana i njima je mleko već i prestalo, 1 je pokušavala da doji ali je beba imala 2500gr i probleme sa disanjem, stalno je plakalo pa nije usprevalo da sisa, a 1 je došla na dan mog odlaska tako da ne znam šta je bilo sa njom. Laktacijskla sestra je došla jednom pritisla mi grudi, izašla je jedna kap i rekla mi da mleko još nije krenulo da nadolazi.

Bebu su hranili adaptiranim mlekom u bolnici. Iz bolnice su nas otpustili posle 2 dana pošto je sve bilo u savršsenom redu. Ja sam bila sigurna da ću dojiti, što da ne, bila sam i u onako teškoj finansijskoj situaciji da bih trošila novac na dohrane, čak sam prvih 8 meseci koristila i tetra pelene za bebu ali…. neinformisanost je krenula da se vraća kao loša posledica.

[wp_ad_camp_1]

Kući sam pokušavala da namestim bebu na dojku, onako kako sam videla na internetu, (baby latch) i znala sam kako to treba da izgleda ali beba uopšte nije želela da sisa, nije sisala ni 5 min. Kad smo joj dali flašicu, odmah se smirila i zavolela instant i flašicu i cuclu. Patronaža koja me je posetila je rekla da ima mleka ali da moram da pijem više vode. Ali džabe kad beba nije htela da sisa, a ja nisam uspevala pumpicom da izvlačim dovoljno za obrok. Četvrtog dana je naglo nadošlo mleko počele su grudi da mi se stvrdnjavaju i da me jako bole. Javila mi se snajka i rekla da je ona nakon poroda imala mastitis i da moram da izvlačim mleko i da masiram da ga ne bih i ja dobila. Suprug mi je pomogao u tome i uspeli smo do 2 ujutru da razbijemo grudve (strasno bolno) i da pumpicom izvučem 40ml jedva. Tada sam mislila da je to mnogo malo, sad znam da je 40ml sasvim dovoljno. Jako je sporo išlo. Zapravo mislim da ni pumpicu nisam znala da koristim kako treba, i to je tehnika.

Dve nedelje sam pokušavala da dojim stavljajući bebu na dojku ali je ona odmah odbijala, jedva smo joj kolostrum dali na kašičicu. Tada sam prvi put dozivela da beba koja je gladna, krene da plače, ja joj se približim grudima, a ono samo zatvori usta i ućuti se dok se ne sklonim. Eto, to je bila kap u prepunoj čaši. Moja majka je došla i rekla da se više ne mučim i da prestanem da pokušavam i tako je i bilo.

Nisam koristila pumpicu više od 3 puta ukupno i više me nisu bolele grudi, mleko je prestajalo da nadolazi pošto beba nije sisala. Dobila sam ciklus posle tačno šest nedelja i već za mesec dana sam bila ona stara.

Sve ovo što se izdešavalo je zapravo bilo pogrešno i šta ne treba da se radi. SVE!

Ova moja slatka devojcica je sada velika, ima već tri godine ali slabo ide u vrtić, ide samo po dva dana mesečno zato što je zakači svaki virus i drži po tri nedelje. Zapravo ja nisam uspela da rešim ni jedan problem koji se pojavio sa dojenjem sa prvim detetom jer nisam imala prave osobe kraj sebe i verovala u laži koje nam svakodnevno serviraju neupućeni i uglavnom oni koji nikada nisu ni dojili, uključujući i patronažne sestre koje nas posete nakon poroda kao i majke sa svojim strahovima.

[wp_ad_camp_1]

2019 godina, jesen, rodila sam drugo dete, dečaka. U sobi nas je bilo dve devojke, porođene istog dana, i ta druga mama sa mnom u sobi je dojila. Jako mlada devojka 24 godine, a ja 36. Ona nije dojila svoje prvo dete, kaže da su joj bradavice bile uvučene, a sada nisu i stavila ga je na grudi pošto je mleko počelo odmah da nadolazi i on sisa. Zadržali su nas u bolnici 5 dana zbog žutice. Imala sam sreće da me je kontaktirala moja bliska prijateljica koja se porodila 4 meseca pre mene i koja doji. Ona takođe nije dojila svoje prvo dete iz istih razloga kao i ja. Pružila mi je informacije, šta, kako, kada i pitala da li planiram da dojim.

Nisam bila sigurna ni kako se to radi pa smo se čule svakog dana kako bi mi pružila podršku u tome, znala je da mi treba pomoć kao što je trebala i njoj. Rekla mi je da NE slušam laktacijske sestre i nikoga i šta god da mi neko kaže da prvo nju zovem. I tako sam i uradila.
Laktacijska sestra je došla opipala mi grudi i rekla opet: da mleko nije krenulo.
Drugarica me je pitala: “Da li je izašla kap?”
Ja kazem: “Jeste.”
Ona: “Znači da je krenulo, stavljaj bebu na grudi!”
Cimerka u sobi mi je pokazala kako da ga postavim samo tako što sam gledalu u nju i njenu bebu, da otvori usta široko i zahvati prvo bradom. Vežbala sam prvog dana ali bio je nahranjen formulom. Vežbala sam i drugog i trećeg ne znam ni koliko je uspeo da izvuče ali je hteo da sisa. 4-og dana je krenulo mleko naglo da nadolazi, opet, a beba je bila na fototerapiji 12h. Grudi su opet krenule da se stvrdnjavaju.
Ja zovem drugaricu, ona kaze: Masiraj celi dan, dogovori se sa patronažom da ga ne nahrane i da ga donesu na podoj, insistiraj ako treba”
Tako je i bilo. Bile su fine patronažne sestre htele su da sarađuju ako im tražiš. U 23h su ga donele gladnog i on je odmah počeo da sisa ali konačno pravo da ja to i osetim. Izvukao sve. Spavao do 2 ujutru, pa sam ga ponovo nahranila i spavao do 6 ujutru. Odmah su na karton upisali Ishrana: mešovita.

Kolostrum ovog puta nisam ni videla, niti bol u grudima, niti masaže, sve kao rukom odneseno, ali su se stvorile ragade i to je baš bilo bolno. Laktacijska sestra mi kaze da ga stavljam samo po par minuta na dojku, ne više.
Zovem drugaricu koja kaze: “Stavljaj ga kao da te ništa ne boli. To je normalno, ne prekidaj dojenje ni za šta. Pa šta ako imas ragade, proći će to za 24h.”
I tako i uradim, beba opet sisa. Sutradan dolazimo kući, beba sisa ali bol ne prestaje. Jedno 50 puta mi je bilo potrebno dok se nismo ukombinovali oko dojenja, da lepo uhvati da bude bez bola, i uspem jednom u 50 puta odprilike, dojenje je trajalo po 2h skoro.
Zovem drugaricu opet, ona kaze: “Trajaće po 2h jos 4 nedelje, izdrzi prvih 6 nedelja posle ce ići glatko, videćeš, samo tih prvih 6 nedelja ume da bude prava gnjavaža”
Ja trpela i pokušavala i dalje, kad odjednom posle 3 nedelje beba je uhvatila iz prve kako treba i više nikada me nije ništa zabolelo i zaista ragade se osuše i oljuste za manje od 24h i bradavice kao nove. (Jedno kratko vreme sam koristila silikonske bradavice ali samo kad zatreba.) Već u drugoj nedelji mi je došla majka da pomogne oko kuće, bebe i bila skeptična na to moje dojenje. Ona nije dojila inače. Pita ona patronažu da li beba dovoljno jede pošto dosta spava, a patronaža me posavetuje da posle svakog podoja ponudim formulu i ako popije znaci da ne jede dovoljno. Napominjem da se ovo dešava prve 2 nedelje od rođenja bebe. I tako je beba i sisala i pila na flašicu adaptirano mleko, ništa nije odbijao, a uživao na grudima, voleo tako da gustira 🙂
Zovem ja drugaricu, ona mi kaze da počnem da izbacujem adaptirano, da mi ne treba jer će se beba posle mesec dana probuditi dok sisa i da će mi se smanjiti količina mleka u grudima.
To se upravo i desilo za 2 dana odprilike. Pio je pola-pola, majka mi je opet stalno govorila da batalim dojenje da se ne smaram ali je ja sada nisam slušala. Rekla sam joj da mu ne daje ništa i ne nudi više ništa dok ja to ne kažem. Na prvoj kontroli ugojio se 1800gr sto je 3 puta više nego sto je minimalno potrebno, pedijatar je odmah rekla da izbacim svu dohranu, da jede previše. I tako i uradim polako ali sigurno. Tih prvih 6 nedjelja su me bolele grudi na odprilike 2 h i čak su dobile neki deformisan oblik, a beba se posle dodatne formule probudi tek za 4 h i onda pregladni i kad sisa ništa mu nije dovoljno, plus je mnoooogo bljuckao, nije mogao da spava koliko bljucka prva 2h, a ja nisam praznila grudi, mislila sam da ako je mleko tu, tu će i ostati, sto je naravno bilo loše i za mene i za mleko.

E, sad konačno na red stize i sajt superbeba.com koji sam sasvim slučajno pronašla. Dok sam dojila tako po 2h pročitala sam sve čclanke i lepo se informisala o svemu, baš o svemu, i krenula da primenjujem savete šta i kako, kako povećati količinu mleka, kako smanjiti, kako preći sa flašice na dojenje itd. Plus drugarica koja me je savetovala do daljnjeg šta i kako. I dalje je bilo problema sa dojenjem, ima mleka na pretek 2 dana, i grudi me bole, pa onda treći nema uopšte, i tako u krug. Zapravo beba nije dovoljno izvlacila. Dešavalo se da se ugoji mesečno i po 400gr a dešavalo se i po 1400gr. Sve zavisi i sve je to normalno, on je sve vreme redovno piškio, kakio, nije plakao. Konačno sam pronašla idealno rešenje za sebe: da izvlačim mleko pumpicom posle podoja i na 2h ako beba spava. Ne samo da sam povećavala količinu mleka nego me i grudi uopšte nisu bolele. Eh da sam znala ranije ne bi ni bio na formuli uopšte ali to pročitah tek sa sajta. Nikad nije kasno.

E sad, da me neko ne bi shvatio pogrešno, na sajtu ne piše da trebamo da dajemo flašicu ali sam ja to prilagodila svojim potrebama i izvukla ono što mi treba, ipak je svaki slučaj za sebe, a i svaka majka i beba su specifične. Ne trebam da napominjem da mi je i drugarica odobrila ovo rešenje. 🙂 Jos uvek koristim pumpicu kako bih mogla da ga nahranim i kad imam obaveze. On zato i dalje ne izvači do kraja. Međutim meni odgovara. Ne bole me grudi i znam da pije moje mleko tako da smo svi zadovoljni. On je inače flašicu izbacio sam, i to mnogo brzo, odnosno adaptirano mleko, varalicu uopšte ne voli i ništa ne može tako da ga smiri kad zaplače kao kad ga stavim na grudi. Noću ga nikada nisam dohranjivala, od početka je bilo dosta mleka u toku noći. Čak sam i 3 puta imala upalu mlečnih kanala, uglavnom zbog umora. Dešavalo se da noću izvučem i po 180ml iz jedne dojke za svega 10 min. Dešavalo se i da nema mleka uveče i onda odjenom nadođe previše u toku noći tako da nikako uveče nisam smela da dajem dohranu. Upale sam jedva razbila. Sada obavezno izvučem sve iz dojki uveče pre spavanja i probudim se za 4h maximalno da nahranim bebu. Ako se ne probudi sam, jede u snu, nahranim ga, podrigne i vratim se da spavam. Vrenom sam ustanovila da mi i odredjena hrana povoljno utice na mleko, pre svega proteini, tako da sam jednom u 3 dana obavezno pravila proteinske kuglice od badema, jer bademi sadrze 30% proteina. Proteine mozete naci i u raznim drugim priozvodima iz “Zdrave hrane”. Recept za proteinske kuglice možete pročitati ispod (skinut sa stranog sajta)
Moje prvo dete je vec 3 puta donelo virus iz vrtica, on ni jednom nije prihvatio od nje. Sigurna sam da je mleko koje pije uzrok tome jer je razlika u imunitetu neverovatna. Ovog puta nisam jos dobila mesecni ciklus, 6 meseci je prošlo i raspoloženje mi je drugačije, mislim da ti hormoni koji služe za dojenje utiču dosta na sve, nisam se vratila na posao ovog puta i ne želim, mnogo vise uživam sa bebom nego prvi put, smirenija sam nekako, opuštenija, jednostavno sve je drugacije. Ima dosta razlika u hranjenju formulom i dojenju, kad je u pitanju život majke i naravno svako treba da izabere za sebe šta mu više odgovara. Niko nikoga ne moze naterati da doji ili ne doji, medjutim, bez saveta svoje bliske prijateljice, kao i sajta koji je Tereza napravila , sigurna sam ne bih uspela. Opet bih verovala pogrešnim ljudima, savetima, opet ne bih “imala mleka”.

Pošto sam savet da dajem dohranu dobila od patronažne sestre i upale zahvaljujući njoj, popričala sam sa jos nekim majkama iz kraja i sve su imale isti savet od patronaže i iste probleme i skoro 90% njih su dobile mastitis što je direktna posledica ovog saveta. Kad sam treći put dobila upalu, odmah sam se setila njenih reči: “Da nemam dovoljno mleka” i rešila da je pozovem i kažem šta se izdešavalo sa mnom.
Rekla mi je : “Mi moramo da kažemo svim dojiljama na početku da daju dohranu da ne bi slučajno došlo do dehidracije bebe, jer su posledice dehidracije veoma opasne po zdravlje deteta.”
Ja: “Pa dobro zašto mi niste rekli da se izmlazam posle podoja i da dam svoje mleko dodatno umesto formule ako ste mislili da beba ne jede dovoljno?”
Ona: “Niste me pitali, niste se žalili.”
Ja: “Jel vas pozvao neko da vam kaže kako je sve prošlo, da se žali na nešto”
Ona: “Ne. A radim ovaj posao već 20 godina”
Ja je pitam: “A jeste li nekad vi pozvali te majke da pitate kako im je, šta je sa dojenjem, sa bebom, da proverite rezultate svog rada?”
Ona kaze: “Neke da, posle mesec dana.”

I nakon ovog razgovora vidite i sami da se njoj niko ne javlja nakon prvih poseta i da se sve majke muče same sa sobom i sa dojenjem, a ona ubeđena da daje odličan savet. Znači morate da zovete, morate da pitate po 100 puta, morate da nađete podršku da se ne biste mučile u početku! To može biti patronažna sestra, drugarica koja doji, grupe za podršku, ili ova divna žena Tereza koja je napravila čitav sajt o tome. Vi izaberite kome verujete i dojite svoju decu ako vam nije tesko, da budu zdrava, jer zdravlje je najveće bogatstvo.

Recept za energetske kuglice