Vranje, jug Srbije, tu počinje moja priča o majčinstvu i dojenju…
Pre 3.5 godina rodila sam dečaka, carskim rezom u totalnoj anesteziji, porodilište lepo, renovirano, podrška dojenju je tu, sve lepo na papiru. Međutim, kako je moj dečak bio 7 dana pod lampama zbog žutice, na infuziji zbog infekcija, nismo se skoro ni viđali, ja sam ispumpavala svoje mleko i ostavljala flašicu u boksu. Kada smo negde oko 6. dana počeli da se viđamo, po savetu sestara počinjem da koristim silikonske šeširiće, a nakon podoja izdojeno mleko na FLAŠICU. Slobodno mogu reći da podrška u ovom porodilištu tada nije postojala uopšte. Sestre forsiraju dohranu u svakoj prilici, umesto da pomažu majkama oko položaja i nameštanja beba. Sve u svemu, po dolasku kući dojenje nikako nije išlo, pa je koristio flašicu sa mojim mlekom nekih 20-ak dana, da bi od jednom on počeo da sisa evo ne znam ni sad kako to ni zašto se to desilo. Mleka je bilo i previše, a uz pomoć gospođe Tereze smo prestali i šeširiće da koristimo. I dojili se 2.5 godine.
Pre 3.5 meseca, isto mesto, porodila se carskim rezom, u spinalnoj anesteziji, potkovana znanjem, iskustvom o dojenju i spremna na osoblje u porodilištu, kreće moja druga priča o dojenju. Naime, znala sam vrednost toga da beba što pre bude pored mene, i što pre krene da sisa. Imale smo taj prvi kontakt koža na kožu odmah po rođenju, ali smo se susrele opet tek sutradan posle izlaska iz šok sobe. Ona je u boksu, super krenula da sisa, i dr predlaže da je spuste kod mene.
[wp_ad_camp_1]
Moram priznati da sam bila presrećna, beba će boraviti kraj mene, sisaće i tu neće biti problema kao što ih je bilo sa prvim detetom. Ali, od trenutka kako su je oni doneli meni, pa tu celu noć beba nije prestajala da plače, pored toga što samo što sam ustala iz kreveta, bukvalno je bol nestala, ništa mi više nije bilo teško, samo da ona zaspi i ne plače. Bila mi je u rukama cele te noći, a oka nije sklopila.
Dojila sam je naravno, ali, sestre kada čuju plač, trče sa dohranom i ubrizgavaju špric čak i po 20ml, bebi koja je stara 2 dana života. Da se razumemo, ja kao majka odbijam i kažem da joj je stolica tvrda, i crna, da možda ima grčeve od dohrane, da joj ne daju, ali one se raspravljaju, tvrde da je dete gladno i da mora da se dohranjuje, da ja nemam mleka i kraj. Pritom, ni jedna nije ni prišla da vidi moje dojke, niti položaj bebe na njoj, niti da pomogne.
Od te silne nervoze i cuclanja dojke, nepravilnih položaja, napravila je meni ragade, dohranjivana je par puta, pola i više je izbacivala, nešto sisala, a ja te noći oka nisam sklopila. Te odlučim da se suprotstavim sestrama, i ne dam dohranu. Tako i bi, na šta su one drsko odgovorile, zapretile da neće dolaziti u sobu više, pa neka vrišti.
Uplašila sam se, priznajem, šta ako grešim, ako je stvarno uvek gladna. Ali nemoguće, plače i posle dohrane.
[wp_ad_camp_1]
Ona se smirila tek kad je iskakila svu dohranu, tog prvog dana što je dobijala i te noći 2-3 puta. To su sve crne, tvrde stolice. Kada je krenula da morki i da kaki žuto kao da je druga beba. Nije bila nervozna, lepo je hvatala, lepo vukla, i spavala. Da bi negde 4. dana mleko nadošlo u ogromnim količinama što ni ona sama nije uspevala da posisa. Sestre sa dohranom stvarno nisu dolazile u sobu, ali ni njen plač se nije čuo. Ona i dalje sisa, fino napreduje, uživanje je obostrano.
Greške kod prve bebe: flašica, šeširići, slušanje okoline.Greške kod druge bebe: loš položaj (ragade), dohranjivanje u porodilištu.
Oko sebe sam gledala majke koje odustaju nakon prve neprospavane noći, posežu za dohranom i odustaju od dojenja. Ako ne odustanu u bolnici, onda odustaju mesec dana posle, jer su im meke dojke i misle da nemaju mleka. A u stvari samo se uspostavila laktacija. A beba porasla pa plače jer ne zna drugačije da komunicira sa mamom.
Želim samo da kažem, mame borite se, dojite vaše bebe. Moja beba ne spava po 3 sata, čak i kada jeste spavala ja sam je budila da sisa zbog žutice. Ona nije uobročena, sisa na 15 min, na pola sata, sat, pa cak i na 4 sata ponekad. Kada ona želi i koliko ona želi.
I ja ne bih uspela oba puta da Vas i Vaše tekstove nisam pronašla. Zato veliko hvala na tome.
Pozdrav od mame Jelene, Tadije i Tare.
Jelena Aleksić
Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija
