Svako dete je druga priča

Draga Tereza,

moja druga beba sledeće sedmice puni devet meseci. Zahvaljujući Vama, tih devet meseci uživamo jedna uz drugu u uspešnom dojenju.

Ona povećava unos čvrste hrane i polako smanjuje broj podoja, ali je i dalje mamino mleko najbitniji i najslađi obrok koji je razveseli kada je tužna, uspava kada je pospana, smiri kada je nervozna…

Sa prvom bebom sam pre tri i po godine imala mnogo problema na samom početku dojenja. Imamo i celu priču o tim mukama koje ne bismo savladale da nije bilo Vaše nesebične podrške i saveta, kao i pomoći supruga koji je svakog trenutka bio uz mene i iskreno verovao da se borimo za pravu stvar (https://superbeba.com/2017/02/10/prica-o-dojenju-a-da-kupite-vise-to-vestacko-mleko-i-da-je-ne-mucite/).

Prva priča o dojenju je trajala baš onoliko dugo koliko je trebalo, do trenutka kada smo obe osetile da je pravo vreme za prestanak. Bez trauma, bez suza i viška mleka… 

[wp_ad_camp_1]

Drugo dete sam dočekala bez brige o tome da li ću ga dojiti. Već sam naučila i savladala dosta o tome, u međuvremenu bila podrška u dojenju drugaricama koje su dobijale bebe, a koje ih uz saradnju sa Vama i dalje uspešno doje <3 Međutim, kao što ste mi i sami rekli, svako dete je drugačije i nema pravila da će dojenje ići lakše sa drugim ili trećim. Pojavljivali su se neki novi, meni nepoznati problemi. Ovog puta problem nije stvarala velika količina mleka ni grudvice u mojim grudima, već beba koja jako loše drži bradavicu i tvrdoglavo ne želi da otvara usta čak i kada je prilično porasla i ojačala. Svojim savetima ste mi pomogli tada, i uvek kada sam bila na putu da izgubim snagu i volju da se borim.

Hvala Vam za to od srca!

Moram da primetim da se za tri i po godine značajno promenila svest mama i zdravstvenih radnika o značaju dojenja. Za razliku od prvog porođaja gde mi niko nije pokazao kako treba da dojim bebu, kada su je hranili dohranom sve vreme u porodilištu i želja nas mama za dojenjem tumačena kao hir i nešto neprirodno, posle drugog porođaja je situacija zaista bila mnogo bolja. U sećanju će mi zauvek ostati predivna slika nas četiri mame u sobi, četiri bebe koje sisaju i sestre sa dohranom koja nam svaki put iskreno čestita i bodri nas da tako nastavimo.

[wp_ad_camp_1]

Svakoj mami je pružena pomoć u vezi dojenja kada god joj je bila potrebna. Mamama koje su bile ubeđene da ne mogu da doje objašnjavano je koliko je to značajno za njihovu decu i zašto treba da se bore da uspeju. Doduše, za razliku od prvog, u pitanju je manje porodilište u kome osoblje ima više vremena da se posveti svakoj od nas. Ali ja sam bila zaista oduševljena jer sam mislila da se tako nešto još dugo ovde neće dešavati.

A na svest i istrajnost mama utiču upravo ljudi kao što ste Vi. Svaka čast na tome! Vaš rad i Vaši tekstovi su nam uvek prava smernica kojom možemo krenuti kada ne znamo kako da nastavimo dalje.

S.Smiljanić


Potrebna Vam je pomoć savetnice? Kliknite za više informacija

Podjeli:
error: Content is protected !!