Znala sam koliko je majčino mleko potrebno prevremeno rođenim bebama, znala sam da one tako male leže na intenzivnoj nezi u još uvek kritičnom stanju, znala sam da primaju kiseonik i antibiotike, odlično sam znala da za imunitet koji trebaju tek da stvore, glavnu ulogu moram da odradim JA-MAMA.
Jos uvek ne mogu da se pomerim od bolova carskog reza ali sam počela da koristim tu veliku spravu zvanu “muzilica”.
Bebe koje sam rodila, ali ih još uvek nisam videla, zamišljala sam sa potpuno mračnih slika koje mi je njihov tata doneo. Toliko sam želela da osete deo mene, deo tek rođene ljubavi da sam gledala te slike, mislila na njih, pevala im i pričala im priče, i mozak a i srce su odmah odradili svoje. Kolostrum se odmah pojavio i sva srećna sam ga epruvetom skupljala ne bi li moja tri anđela dobila po kap ljubavi, života i zdravlja? odmah sam osetila olakšanje.
One nisu imale dovoljno snage da sisaju, ali sam ja, čim sam stala na noge, imala snage da ih po ceo dan držim na golim grudima, da ih grlim, da ih ljubim, da ih mazim, da osete moj dodir, da čuju moj glas, da osete moj miris, da osete moju toplinu i ljubav, i da znaju da sam tu, da ću uvek biti tu.
[wp_ad_camp_1]
Pored tolikog mog truda one su sisale svega par puta, na žalost tokom našeg boravka na neonatologiji naviknute su na flašicu, no to u našem slučaju nije toliko važno, ono što je meni važno je da sam uspela, imala sam i do 2,5l mleka na dan i to je bilo dovoljno da moji anđeli (iako na flašicu) piju majčino mleko sve do 8. meseca. Toliko sam zbog toga ponosna na sebe, i još mnogo više ponosna na njih.
Autorka: Ivana Vasović
