Moja priča o dojenju počinje februara 2014. godine i trajala je punih godinu dana… Već tada znala sam da će dobiti nastavak bar još jednom… ali nisam ni slutila da može biti ovako dirljiv i poseban…
U decembru prošle godine postala sam mama po drugi put… Iako sam priželjkivala blizance želja mi se nije ispunila i naša ćerkica dobila je brata… Na svet je dosao jedan pufnasti, umiljati, plavooki dečak… Oporavak posle drugog carskog reza bio je munjevit kao i prvog puta, ali problem sa nadolaženjem mleka pojavio se i sada… Upaljene dojke, bolovi u istim, povišena temperatura, ne prospavane noći nisu me omele u mojoj želji da istrajem i uspem uspešno da dojim svog dečaka bar godinu dana kao i njegovu seku…
Prvih desetak dana bilo je najteže… Ogromna količina mleka, a on nejak da izvuče sve rezultirala je upalama, povišenom temperaturom i užasnim bolovima … Nna drugoj strani imali smo drugara starijeg od nas čitavih 20 dana, a koji nije imao dovoljno majčinog mleka… Mislili smo da je snažniji i jači od nas, pa smo ga pozvali u pomoć ne bi li povukao jače i spasio me upale…
Kažu da prvih dana bebe osete svoju mamu po mirisu… To je bilo jedino čega sam se u tom momentu pribojavala… Odbiće me jer sam za njega tada još uvek bila stranac… Ali ne, desilo se ono nešto neočekivano… Dok je on sa uživanjem sikio i izvlačio mleko iz moje tada upaljene dojke u meni se rodilo neko potpuno novo osećanje. Imala sam osećaj da su me oni leptirići iz stomaka, koje pominjemo kada se zaljubimo, napali svuda…
[wp_ad_camp_1]
Tako malo, bezbrižno, mirišljavo stvorenje pokušavalo je mene da spasi; a ustvari spašavao je sebe od dohrane, kao da je već tako mali znao o svim blagodetima majčinog mleka… Tako spokojno je sikio, kao da ga je držala njegova mama, a ja kao da sam u rukama držala svog dečaka… I tako je krenula naša tako posebna priča…
Nailazila sam na oduševljenja ljudi, kao i na osude kada bi čuli našu priču, ali to nas nije sprečilo da trajemo i dalje… 4 meseca uspešno dojim moja dva dečaka!!! I isto toliko vremena se dva puta mesečno radujem, svaki put kada odu u savetovalište i kada nam doktorke kažu da obojica svakog meseca napreduju više od očekivanog.
Verovatno ću se tako duplo radovati i prvim zubićima, prvoj reči, prvim koracima… Nisam uspela da istrajem da dojim samo mog, već i svog “drugog” decaka… Jednom sam biološka majka, a drugom majka po mleku… I tu titulu sa ponosom nosim…
