Draga Tereza,
Došao je dan, da se i ja upišem u knjigu utisaka 🙂 Pre 7 nedelja, sa 13 meseci i 3 dana, moj prvi sin je prestao da sisa. Sada mogu da zaokružim celu priču i da je podelim sa svima vama.
Rodila sam svog prvog sina kod kuće, u Beogradu, pre nepunih 15 meseci. Suprug i ja smo želeli prirodan porođaj i sve što ide sa njim, to nam se i ostvarilo. Bila sam jako srećna. Sin je na rođenju bio težak 4100 gr, i poprilično lenj kada je sisanje u pitanju.
Ja sam se na temu dojenja, smatrala sam, dobrano edukovala u toku trudnoće i bila sam veoma samouverena, tj. nisam uopšte dovodila u pitanje da li ću uspešno dojiti ili ne. Međutim, nije ništa bilo ni izbliza tako ‘romantično’ u početku… moje bradavice kratke, sin lenj da ih izvlači, pa nestrpljiv potom, mučio se da ih zadrži u ustima, taman krene da vuče, bradavica ispadne, on u plač, ja se preznojim 1.000 puta i tako svaki put… Bilo je naporno i stresno, ja uporna, a mleko je nadolazilo i bila sam srećna što sin, i uz muku sa bradavicama, sisa.
Na kraju prvog meseca, na kontroli, utvrđeno je da je završio mesec “na nuli”, odnosno da je povratio onoliko koliko je izgubio u toku prvog meseca života. Muž u šoku, kao i familija, a ja ne mogu da se otmem utisku da meni moj sin dobro izgleda, da nije kenjkav, da se javlja na 2,5-3 sata da sisa, pa valjda bi se javljao češće da je gladan…
Pedijatar predložila dohranu (50:50% kozje mleko, da mu ponudim nakon svakog obroka). Familija vrši pritisak, ja pristajem, iako ne želim to. U početku je pio do 2 dl kozjeg mleka ukupno u toku dana, ali je vremenom smanjivao (pričam o periodu od mesec dana, znači njegov drugi mesec života). Ja sam podlegla svim mogućim negativnim uticajima porodice, poljuljalo mi se i raspoloženje i samopouzdanje, izmlazala se i ostavljala mleko da odstoji, da bi se “odokativnom metodom” utvrdio procenat mlečne masti, tj. da li mi je mleko dovoljno jako za bebu, osećala sam se veoma loše, jer nisam dovoljno dobra majka hraniteljica svom detetu… Ceo taj mesec je prošao u mojim svakodnevnim suzama.
[wp_ad_camp_1]
Ali, pošto sam ja inače veoma uporna, a znala sam šta je najbolja opcija za moje dete, a to je svakako opcija da samo sisa, nekako sam se sastavila sa sobom i rešila da mu od trećeg meseca ne dajem dohranu nego da isključivo sisa, non-stop ako treba, jer sam sigurna da mogu da proizvedem dovoljno mleka za njega. Tako je i bilo, s’ obzirom da je i sam smanjio kozje mleko na po 20 ml posle mog podoja, ukinula sam flašicu. Češće sam ga stavljala na dojke, stvorila se i ragada na desnoj bradavici, pa sam počela da koristim silikonsku bradavicu, ne bi li olakšala sebi te bolove…
Ragada se zalečila tek nakon 2 meseca, a sin se u međuvremenu navikao na silikonsku bradavicu, pa sam imala novu muku – da ga odviknem od iste. Potrajalo je još dobra dva meseca… Ali je vredelo! Moj sin je sisao samo majčino mleko!
Sa nemlečnom dohranom smo počeli sa punih 6 meseci. Kada je imao 9 meseci, ostala sam trudna ponovo. Nastavio je da sisa. Vodu nije hteo uopšte da pije do svog 10. meseca i tad tek po malo. Tokom svog 12. meseca života, polako je počeo da smanjuje podoje. Prvo je izbacio pre podnevni, posle dve nedelje i popodnevni, ostali smo samo na jutarnjem i večernjem pred spavanje, i emotivnim podojima u toku noći.
A onda, jedne večeri, pre tačno 7 nedelja, nije tražio da sisa. Tražio je da pevamo
I tu je bio kraj našem druženju sa sikom.
Na najbolji mogući način, bez stresa i za njega i za mene. Prestao je onda kada je on to želeo, sa 13 meseci i 3 dana. I nikada nije više tražio da sisa.
Čak ni kada je video druge bebe da sisaju. On se tog dana pozdravio sa sikom i to je bilo to.
S’ obzirom na stres koji nas je manje-više pratio do polovine dojenačkog staža, izuzetno sam srećna što sam ga dojila barem godinu dana, to mi je bio prvi cilj. Dojila bih ga i duže, da je hteo. No, kako sam već bila na polovini druge trudnoće, verujem da se količina mleka dosta smanjila, kao i ukus, već počinje kolostrum da se stvara za novu bebu i nije čudno da je prestao da sisa.
Nadam se dojenju sa mnoooogo manje stresa sa drugom bebom
Veliki pozdrav za Terezu, grupu Moja podrška dojenju i sve mame koje podržavaju dojenje, bilo gde i bilo kada 🙂
Sa nemlečnom dohranom smo počeli sa punih 6 meseci. Kada je imao 9 meseci, ostala sam trudna ponovo. Nastavio je da sisa. Vodu nije hteo uopšte da pije do svog 10. meseca i tad tek po malo. Tokom svog 12. meseca života, polako je počeo da smanjuje podoje. Prvo je izbacio pre podnevni, posle dve nedelje i popodnevni, ostali smo samo na jutarnjem i večernjem pred spavanje, i emotivnim podojima u toku noći.
A onda, jedne večeri, pre tačno 7 nedelja, nije tražio da sisa. Tražio je da pevamo
I tu je bio kraj našem druženju sa sikom.Na najbolji mogući način, bez stresa i za njega i za mene. Prestao je onda kada je on to želeo, sa 13 meseci i 3 dana. I nikada nije više tražio da sisa.
Čak ni kada je video druge bebe da sisaju. On se tog dana pozdravio sa sikom i to je bilo to.
S’ obzirom na stres koji nas je manje-više pratio do polovine dojenačkog staža, izuzetno sam srećna što sam ga dojila barem godinu dana, to mi je bio prvi cilj. Dojila bih ga i duže, da je hteo. No, kako sam već bila na polovini druge trudnoće, verujem da se količina mleka dosta smanjila, kao i ukus, već počinje kolostrum da se stvara za novu bebu i nije čudno da je prestao da sisa.
Nadam se dojenju sa mnoooogo manje stresa sa drugom bebom
Veliki pozdrav za Terezu, grupu Moja podrška dojenju i sve mame koje podržavaju dojenje, bilo gde i bilo kada 🙂
Irina