Kad sam ostala u drugom stanju znala sam da želim da dojim. Dojiću ako budem imala mleka! Oko mene 8 drugarica sa bebama, a samo 1 doji. Pa sam u svom tom neznanju, samo sa željom da dojim tako i odgovor davala.
Slučajno sam videla da se održava radionica o dojenju. Prijavim se ja i sva euforična odem do svog dragog da mu to i saopštim. Ali, on me dočekao sa “šta će ti to, to su sve gluposti i gubljenje vremena”. Pitajte ga jel i danas misli tako. I tako odem ja na to divno druženje blaženih mama.
Kad sam se porodila, doneli su mi bebu posle 24h zbog rane i puno konaca, doktorka je preporučila prvo odmor. Dođe meni sutradan sreća moja, jedva sam ga dočekala. Dok on nije došao od kuće su bar 12 puta zvali da pitaju jel mi je nadošlo mleko? Kad kažem nije, kako nije? Meni je teklo već u 7 mesecu trudnoće?! Doneli su mi moju mrvicu, ja ga stavila pored sebe, grudi oslobodila i dok je tako ležao pored mene, par minuta kasnije dojka postaje topla, pa sve toplija i veća. Dala sam mu da sisa i tako smo se družili, odneli su ga oko 5 ujutru (u Višegradskoj nose bebe od 5-6 ujutru do 11) da vizita prođe i da mame malo odmore.
Doneli ga u 11 sitog! Ali vuče on tu nešto, odma osetim da ga nisam dobro namestila, ali tim ću se pozabaviti kasnije. Družili se celi dan i odneli su ga ponovo ujutru.
Sestre iz laktacije dođu stisnu bradavicu, imas mleka, curi. Ćao. A malo pomoći? Ništa od toga. Zbog moje rane ostanemo još dan u bolnici. Tog dana on dobije i žuticu, odneli su ga na sunčanje. Ja sam počela da napipavam grudve po grudima, do večeri moje grudi nabujale, popucaće, potražim pomoć od pedijatrijskih sestara… Kažu idite u sobu doći će vam neko iz laktacije. Došla je 6 sati kasnije!!!!!!!
U međjuvremenu tek porođena majka, drugorotka, kaže meni: Podoj ti moju bebu, bolje tvoje mleko nego adaptirano. Ja sam stavila bebu na grudi, a ona pčelica, MmM… i posisala, grudvi nigde, e sreće moje. Došla je ova iz laktacije, besna, kaže: “U čemu je problem?” Ja joj odgovorih: “Sad više nigde.”
[wp_ad_camp_1]
Kad sam rekla da sam dala drugoj bebi da sisa tresla se Višegradska od njene vike! Citiram: “Jel Vi znate koliko je taj čin intiman, pa mi smo bre u 21 veku, a ne u 15-tom, to je potpuno isto kao da Vam je dozvolila da spavate sa njenim mužem!!!” I da,da,bi dojenje upoređeno sa seksom. Narediše da potpišemo obe da smo to na svoju ruku uradile. Kad su otišle, nas dve se slatko nasmejasmo.
Kući me čekala mama, hvala Bogu. Razbila mama upalu tog popodneva. Ona je jedina koja je dojenje podrazumevala. I pitala je: “A što ne bi dojila? Pa ja sam njih 3 dojila, dojiće i ona!” Ali moje dete ima i dalje žuticu ništa ne sisa, spava.
Dosla nam je i patronožna kaže: “Kupite dohranu za svaki slučaj.”
Meni dojke pune mleka ja dohranu da kupujem!? Pošto je samo spavao od bilirubina mama donese kašiku i kaže izdajaj tu, izdajam ja na kašiku, mama ga hrani, od 5. dana kad smo izašli iz bolnice do 13. dana, sam ja tako posle svakog podoja na kasiku. Trinaestog dana krene on da sisa. Izmerim ga ja ujutru tog 13 dana, on izgubio 100gr od izlaska iz bolnice. Kažem ja to sutradan patronožnoj, a ona meni kaze 30ml posle svakog podoja. Ali on je juče krenuo da sisa?! Ako je, 30ml posle svakog podoja i za 2 dana u Dom zdravlja na merenje. Ode ona, kaže moj dragi i sta sad? I sad ona priča, ja odlucujem, kakva bre dohrana? Pa on od juče sa sise ne bi silazio. Pitala ga baka pošto je stalno sisao jel si ti baki gladan možda? Da mama ne laže da ima mleka? Para mi je od besa na uši išla.
Za dva dana ga izmere 80gr tezi. Kaže patronažna pedijatrici, mama se oglušila o moj savet i nije dala dohranu. Pedijatrica kaze 30ml posle podoja. Ja slusam i ne verujem, kažem ok, a mislim ma važi! I onda dr pita, a koliko je dodao? Ja kazem 80gr za dva dana. Kad je ona viknula. Ma kakva bre dohrana?! Majko samo tako nastavite.
Sledeca muka soor, preneo mi infekciju, što to boli, a joj! 15 dana sam muku mučila. Izlečim to, dva dana uživam u dojenju, trećeg ragade, boli dok sisa. Mažem lanolin, ali imamo skok u razvoju 6 sati je tog dana sisao na svakih 15 minuta, 15 minuta ne sisa pa pola sata sisa, pa 15 ne sisa pola sata sisa. Muke moje.
Zamolim tada Terezu za savet, ona pošalje kako da ga namestim pravilno da sisa, ali džaba on uvuče samo bradavicu, neće da otvori usta. I tako jos 45 dana. Počela sam da očajavam od bola, ne znam sta me više bolelo, dojenje ili rana, inače konci mi nisu spali punih 40 dana a ta 3 dana kad su se bukvalno iz zarasle rane izvlačili mislila sam da ću poludeti.
Na prvoj kontroli kad sam zamolila za pomoć pedijatar je rekao kupite veštačku, dobićete mastitis. Napravila sam se da ne čujem. Ali 5 dana kasnije dobila upalu i bolne grudve, nisam uspela da je razbijem, pa sam platila babici i ona mi razbila pokazala kako da razbijam. Kupim ja veštačku.
Tereza se svojski potrudila da pomogne i hvala Vam do neba, ali nisam uspela. On razliku nije primetio, ali sam ja morala da se naviknem, osećala sam se ružno. Veštački! Dojila sam s njom mesec dana i počela 1 podoj sa njom, jedan bez, on razliku ne pravi,. Skinem je u toku podoja, on ni ne primeti. Ali ni ne boli. Sva srećna ostavim ja veštačku.
5 dana sisao kako treba, izvijena usna, jezičak se vidi. I 5 dana kasnije, samo usisa ustima bradavicu, počelo opet da boli. Nadam se prestaće ali 31.12 ujutru se probudim sa mastitisom. Nekako ja to razbijem tog i sledećeg dana i vratim veštačku. Opet je pre 7 dana izbacila ali i pre 2 dana bolne grudve razbijala i opet je vratila.
On je u 4 mesecu dodao 650 gr, a ovog 500 juče na kontroli, pedijatar mi je rekao bravo mama do 6 ništa ne ubacujte, on dodaje malo ali kvalitetno. Tek kad napuni 6 krećemo sa kašicama. Jos uvek me pitaju jel imam mleka? Baka mu je pre 3 dana rekla da joj deluje kao da je smršao, ma da. Možda malo dodaje jer ne jedeš kaloričnu hranu? Jače se hrani i biće ti jače mleko. Ali ja ne čujem.
Sestri sam davala savete i uspela sa njom da se izborim da doji, evo doji puna dva meseca i presrećna je, a rekli su joj da neće moći jer su joj bradavice uvučene. Ali dobijala sam i izgovore, kad sam ponudila drugoj sestri trećerotki pomoć jer ni jedno nije dojila, rekla mi je: “Tebi je prvo pa imaš vremena da se posvetiš.”
Moj muž je od svih sad najponosniji, kad pitaju jel dojim, on odgovara “Pa naravno” sav ponosan.
Hvala Vam draga Tereza na edukaciji, da nije bilo Vas ne bih znala kako da se borim poslušala bih patronažnu iz neznanja. I toplo bih svim trudnicama preporucila psiho-fizicku pripremu za porodjaj u domu zdravlja.
anonimno
