Imam 32 godine, počeću od toga da sam u životu samo dva puta bila prehlađena, a onda je pre devet godina krenuo period zvani agonija.
Dobila sam rak grlića materice, otkriven na vreme i odstranjen, tako što mi je amputiran grlić, ostao je toliko mali da mi je kasnije napravio mnogo komplikacija.
Stah da mi se najveća želja neće ostvariti me je skoro zaslepeo jer je moja intuicija bila u pravu. Doktori su govorili da bez problema mogu ostati trudna, a ja nikako da ostanem. U među vremenu sam imalanekoliko operacija i intervencija, užasni bolovi pola od toga bez bilo kakve anestezije i napokon 14.06.2012. na poslednjem pokušaju vantelesne oplodnje ubacili su mi tri osmoćelijska jajašca od kojih se primila jedna beba, moja Milica!
Trudnoća visoko rizična, sertlaž ne može da se uradi jer je deo grlića koji je ostao suvoše kratak, prolaps na srcu i to na dva zaliska pravi neverovatan problem jer ne smem da pijem lekove, štitna žlezda je u redu jer ta terapija ne smeta mojoj bebici, a grudi su me užasno bolele jer mi je pre trudnoće otkriven benigni tumor na dojci pored ukupno 40 cista u obe dojke. Bila sam psihički slomljena nakon svih tih bolesti, zašto ja, zašto baš meni. Nema onoga ko sebi ne bi postavio to pitanje.
Glavu gore idemo dalje dobićeš svoje dete
Porodila sam se 05.02.2013. carskim rezom i rodila moju devojčicu, mesec dana pre termina. Bilaje tako žilava beba da ni dana, ni minutanije bila u inkubatoru, dobila je ocene 9 i 10. Jedva sam čekala da je vidim, a doneli su mi je tek kasno uveče i to samo na dva minuta, oni to zovu maženje, a ja sam se trudila samo da joj zapamtim lice. Posle pola sata došla je sestra koja me je stisnula za bradavicu da vidi imam li mleka, zamalo da vrisnem! Baš boli. Mleka ima!
[wp_ad_camp_1]
Jupi jedva čekam da joj dam da sisa, pa tada će mi je ostaviti bar pola sata. Da čitala sam, a rekle su mi i prijateljice da beba na početku sisa svaku siku po 15 min. Nisam baš bila srećna sve do četvrtog dana kada sumije doneli na prvi podoj. Prethodne dane moje sike su se družile samo sa grubim rukama, nemilosrdnih sestara! Nisam mogla da ležim i dojim jer nisam mogla da se okrenem u krevetu na drugu stranu kako bi premestila bebu pa sam sela, rana je zatezala i bolela ali ja sam držala moje dete. Ona je spavala, bila je baš malena i čupali su joj zulufe kako bi se razbudila i zinula, nismo uspele. Četiri puta su je doneli u toku dana i ni jednom nije uspela da siki. Taj dan, drugarica iz sobe je otipla kući sa svojom bebom koja je sisala od prvog dana, moja beba nije u redu pitala sam i sebe i doktore, jeste odgovorili su ali je jako mala i pobogu mama curila vam je plodova tri dana beba je na antibioticima, normalno je da je slaba.
Peti dan stavila sam Milicu budnu na siku i kada je povukla ja sam odskočila od kreveta, ju kako boli ali izdržaću, mora sisati i zbog sebe i zbog mene, grudi su mi tvrde samo što se nisu upalile. Uspeh jeeee Milica je sisala 10ml. Na dan izlaska iz bolnice Milica je imala 2330gr i sisala je 40ml. Prvi dan kući kada je sva rodbina otišla ostali smo sami, mi nas troje, mi PORODICA!
Milicaje sisala na svaka dva sata, tako su rekli da mora i sikala je, a ja se topila od miline, moj muž je jednog momenta zaplakao na tu sliku i rekao ''Kakva je to veza, ne može niko odvojiti majku i dete, nema na to pravo'' Sutra je došla patronožna sestra, pregledala bebu, pregledala mene i rekla mi da bi morala da joj dajem posle podoja malo dohrane jer imam malo mleka, ja nisam htela, bila sam uporna Milica je bila vesela beba, već je okretala glavicu to je za mene bio znak da je beba zdrava i bila sam u pravu.
Prva dvameseca napredovala je preko kilogram svakog meseca, a onda u trećem mesecu kada sam počela da joj dajem siku svaka tri sata i čaj po savetu pedijatra Milica je počela da slabi sa kilažom, a ja sam imala sve manje i manje mleka. Izdržale smo do ulaska u četvrti mesec. To je bio pakao. Ona je plakala na siki i bukvalno me udarala od besa jer hoće da ručka, a mleko ne curi, flašicu nije htela, pa sam se dobrano pomučila da je nahranim.
Mnoga sam pitanja postavljala sebi i lekarima, dobila sam razne odgovore od toga kako malo jedem, malo pijem (a ja ne da jedem i pijem nego samo što ne puknem) do toga kako je rekla dr '' Kada bi mi znali zašto mame nemaju mleka, sve bi ga imale'' Pomirila sam se sa tim da je gotovo, moja beka i ja više nećemo uživati na taj način. Malo sam plakala i sećala se svakog sisanja, setila sam se momenta kada mi je u trudnoci krenulo mleko, kako sam nekoliko puta namerno pustila da mi mleko curi i iskvasi majicu, pa sam se gledala u ogledalo joj bože ja sam mama, konačno, najbolji pokazatelj majčinstva je mleko koje curi iz grudi. Sve je palo u vodu.
Moja beba je nastavila da napreduje ali bez mog mleka, a onda sam se priključila ovoj grupi i počela da dobijam savete, kritike, provokacije svašta ali je sve to zajedno bilo dovoljno da me natera i isprovocira da ponovo pokusam. Već nekoliko dana se trudim, za sada je uzalud, samo kap, ona besni na siki ali ja pokušavam i ne znam da li ću uspeti ali pokušavam. Pokušavaću dok ne posustanem, pa bilo to još nedelju dana ili mesec ili do momenta kada mi ona ne kaže '' mama neću siku, hoću lizalicu'' Nebitno ja ću pokušavati, možda uspem, možda ne ali znaću da sam pokušala jer želim taj osećaj prisnosti.
Kada sikamo mi smo same na svetu, to je samo naše uživanje, naša ljubav, kada sikamo mi smo MILICA I MAJA!!! Pored svega što sam u nekoliko godina prošla i smrti mojih najbližih koji se desio u trunoći i nakon porođaja ja iskreno mogu da kažem da su mi dve stvari bile najbolnije, a to je prva: svaki put kada sam dobila nalaz beta HCG na kome je pisalo da nisam trudna i druga: Kada sam prestala da dojim moje zlato.
Zato ako čitaš ovo ustani i pogledaj se u gledalo, videćeš da si prelepa žena, da si divna majka i znaćeš da si dala život i hranila svoju bebu masec dana ili dve godine budi ponosna na to jer to može samo ljubav, a ljubav je MAJKA!!!
Puno vas vole MILICA I MAJA !
Puno vas vole MILICA I MAJA !
Autor: Maja Ninković članica grupe za podršku dojenju na FB
